Од фабрике сијалица до кинеске робне куће
Панчево – После „Новог Шангаја” и „Велике јабуке”, Панчевци опет и све чешће свраћају и до „Тесле”, али не на посао – у некада фабрику сијалица, већ у њену управну зграду од преко хиљаду квадрата, која је однедавно претворена у још једну од десетак кинеских робних кућа у граду, отворених за само неколико година.
Тако се у индустријској зони истоименог градског насеља више ништа не производи, већ само тргује, а у фабричкој згради не сија производни асортиман некада јединог произвођача сијалица и флуоресцентних цеви, препознатљивог и ван граница бивше СФРЈ, него сезонски – од увозних лампи и лустера до новогодишњих лампиона.
Остао је само натпис од фабрике под називом „Тесла – прва југословенска индустрија сијалица и металотехничких израђевина”, коју је основао почетком четврте деценије прошлог века њен први власник, београдски трговац Јаша Алкалај. Нешто касније, докапитализована, постаје акционарско друштво, да би после Другог светског рата била национализована и пресељена у објекат познат као фабрика „Тесла” крајем 1952. године.
За „нове” Панчевце из далеке земље истока варош на Тамишу била је једно од првих одредишта пре више од две деценије, а сада кажу да још дуго намеравају овде да живе, али и да више не желе да раде на пијаци, већ у својим робним кућама, у којима поред робе из своје земље продају и ону из Италије, Мађарске, Турске…
Овде су се добро снашли, научили језик и упознали нашу културу, али и много раде. Ипак, од посла лепо живе, али се од њега обогатити не могу, те брзо прелазе на тему асортимана, који је задивљујуће разноврстан, па „прави” Панчевци могу само да бирају у којем ће кинеском маркету куповати, јер овако великих домаћих продавница робе широке потрошње нема од када је пропала још једна панчевачка велетрговина – трговинско предузеће „Тргопродукт”, немоћно да се прилагоди новим захтевима тржишта.
У круг првог комшије новог шопинг-центра може се слободно ући, ни капија напуштене фабрике није закључана, јер из испражњених производних хала, разваљених погона зараслих у коров, више и нема шта да се однесе. Унаоколо су само разбацани остаци развучене опреме и полупана стакла – тако данас изгледа некада угледни произвођач светлосних тела, једини у бившој Југославији, да би и симболично Тесла нестао из „Тесле” када се на мети лопова нашла бронзана биста славног научника, друга најстарија у свету, вероватно већ одавно продата у секундарну сировину и претопљена.
Преко стотину килограма тешка, скулптура је одваљена пре три године са мермерног постамента, на којем су и данас видљиве исписане речи дивљења и захвалности великом научнику, а поверена колективу на чување пре више од шест деценија, у време процвата фабрике, а запале у стечај 2011. године.
Колектив „Тесле”, давно загазио у безизлаз, тада је распуштен, а од некада 1.000 трудбеника остало је најпре 115, да би се за преосталих десетак посао свео на попис имовине предузећа од осам целина, са халама за производњу различитих врста светиљки. Као највреднији капитал предузећа тада је означена управо зграда развоја, у којој сада сасвим успешно ради кинески мегабутик.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
