Витезови у потрази за послом

На идеју о посети Малти није тешко доћи: из Београда постоји директан лет с једном од компанија које продају јефтине авио-карте, клима је блага (осим лети када је неподношљиво вруће), историја пребогата, а нуди се пријатан одмор у неком од многобројних хотела уз обилазак врло интересантних места... Једноипосатни лет – и ето супруге и мене на аеродрому поред главног града Валете, или Ла Валете, заправо и поред свега осталог на острву, које има нешто више од 300 километара квадратних, и то укључујући и два мања суседна острва Гозо и Комино. Нема, дакле, ниједне тачке која је од аеродрома удаљена више од двадесетак километара.

На том мајушном копну усред Медитерана живи нешто више од 400.000 становника, а њен највећи град Валета – који је иначе ове године и европска престоница културе па се ту одржавају многобројне манифестације – по површини од једва једног квадратног километра уједно је и најмањи главни град Европске уније. Није чудо да је Малта најгушће насељена земља ЕУ.

Валета – бисер старог света

Острво има изузетно богату историју захваљујући пре свега свом стратешки важном положају између Сицилије и северне Африке. Њоме су кроз историју владали Феничани, Картагињани, Грци, Римљани. Византинци, Арапи, Нормани, Сицилијанци, Шпанци, витезови реда Светог Јована, Французи и Енглези – заиста импозантан низ. Ови последњи су, уз незаобилазне витезове, вероватно дали и највећи печат острву. А витезови су на острву боравили више од два и по века, пре доласка Наполеона, и они су створили Валету, велики утврђени град на мору: до тада је престоница била Мдина, прелепи и сјајно очувани средњовековни град с изванредном катедралом.

Валета је била погодна да буде главно место Малте пре свега због свог положаја на истуреном брдовитом полуострвцу које је природно било заштићено и које је то постало још више изградњом моћне тврђаве с високим зидинама. Енглези су, с друге стране, након свог доласка почетком деветнаестог века учинили Малту важном тачком на путу према Суецу и даље према Индијском океану. Од ње су створили велику базу на том важном путу у то доба док је светом владала моћна британска империја. Отуда је енглески и данас на Малти званични језик, уз малтешки.

Валета је предивно уређен град у коме се налази неколико изванредних грађевина. Ту је пре свега прелепа катедрала Светог Јована, споља доста скромно здање с невероватно богатим барокним орнаментима од којих просто застаје дах када се у њу уђе. У катедрали се налази и позната Каравађова слика „Одсецања главе Јована Крститеља”, једина слика коју је познати уметник потписао, а начинио ју је током свог кратког боравка на острву.

Поред катедрале је зграда Великог мајстора крсташког реда, која је данас председничка палата, ту је и фантастичан видиковац с кога се пружа поглед на „три града” – три насеља преко пута Валете. А ту је и модерна зграда парламента сазидана пре неколико година по пројекту познатог Ренца Пиана, која се изванредно уклопила у старинску архитектуру града.

Модерна Слима с хотелима

С друге стране Валете налази се модерна Слима, град с највише хотела и мноштвом ресторана. Модерна архитектура високих зграда меша се с омањим кућама, које све имају истурене дрвене балконе обојене у разне боје, па чине живописан низ у бочним уличицама у којима се налазе, тако типично за Малту.

Поред главног острва које нуди тако много тога, треба посетити и омањи Гозо у коме исто има интересантних места, то су пре свега град Викторија с лепом тврђавом и дивним видиковцем на њој и пар лепих увала. До острва се долази бродом, у краткој вожњи с Малте, за петнаестак минута. На путу до Гоза се пролази поред још мањег острва Комино, које је интересантно пре свега због најлепше плаже целог архипелага, зване Плава лагуна, која подсећа на оне у тропима. Иначе, ни Малта ни острва око ње нису баш позната по плажама: додуше има неколико пешчаних, али доминирају стене тако да и поред дивног плавог и чистог мора ова земља не може да се похвали да је с те стране посебно атрактивна.

На крају, да се вратимо на почетак приче – на потрагу за послом из наслова текста. Економија Малте се чини да је у успону, много се гради, много је туриста, и то је разлог да је ту сада једна од већих колонија младих људи с балканских простора, који су у потрази за послом нашли своје место управо овде. У нашем хотелу радили су у ресторану као конобари и кувари момци из Крушевца и Новог Сада, собарица је била с југа Србије, у посластичарницама и кафићима смо срели још неколико њих... Српски се често чује баш посвуда.

Недељу дана је више него довољно времена да се обиђе ово интересантно острво. Малта нас је дочекала и испратила сунцем које још није пекло онако како то уме у јулу или августу, кад због врућине чак и плаже опусте. Понели смо мноштво пријатних утисака из земље богате прошлости и динамичне садашњости.