Vitezovi u potrazi za poslom

Na ideju o poseti Malti nije teško doći: iz Beograda postoji direktan let s jednom od kompanija koje prodaju jeftine avio-karte, klima je blaga (osim leti kada je nepodnošljivo vruće), istorija prebogata, a nudi se prijatan odmor u nekom od mnogobrojnih hotela uz obilazak vrlo interesantnih mesta... Jednoiposatni let – i eto supruge i mene na aerodromu pored glavnog grada Valete, ili La Valete, zapravo i pored svega ostalog na ostrvu, koje ima nešto više od 300 kilometara kvadratnih, i to uključujući i dva manja susedna ostrva Gozo i Komino. Nema, dakle, nijedne tačke koja je od aerodroma udaljena više od dvadesetak kilometara.

Na tom majušnom kopnu usred Mediterana živi nešto više od 400.000 stanovnika, a njen najveći grad Valeta – koji je inače ove godine i evropska prestonica kulture pa se tu održavaju mnogobrojne manifestacije – po površini od jedva jednog kvadratnog kilometra ujedno je i najmanji glavni grad Evropske unije. Nije čudo da je Malta najgušće naseljena zemlja EU.

Valeta – biser starog sveta

Ostrvo ima izuzetno bogatu istoriju zahvaljujući pre svega svom strateški važnom položaju između Sicilije i severne Afrike. Njome su kroz istoriju vladali Feničani, Kartaginjani, Grci, Rimljani. Vizantinci, Arapi, Normani, Sicilijanci, Španci, vitezovi reda Svetog Jovana, Francuzi i Englezi – zaista impozantan niz. Ovi poslednji su, uz nezaobilazne vitezove, verovatno dali i najveći pečat ostrvu. A vitezovi su na ostrvu boravili više od dva i po veka, pre dolaska Napoleona, i oni su stvorili Valetu, veliki utvrđeni grad na moru: do tada je prestonica bila Mdina, prelepi i sjajno očuvani srednjovekovni grad s izvanrednom katedralom.

Valeta je bila pogodna da bude glavno mesto Malte pre svega zbog svog položaja na isturenom brdovitom poluostrvcu koje je prirodno bilo zaštićeno i koje je to postalo još više izgradnjom moćne tvrđave s visokim zidinama. Englezi su, s druge strane, nakon svog dolaska početkom devetnaestog veka učinili Maltu važnom tačkom na putu prema Suecu i dalje prema Indijskom okeanu. Od nje su stvorili veliku bazu na tom važnom putu u to doba dok je svetom vladala moćna britanska imperija. Otuda je engleski i danas na Malti zvanični jezik, uz malteški.

Valeta je predivno uređen grad u kome se nalazi nekoliko izvanrednih građevina. Tu je pre svega prelepa katedrala Svetog Jovana, spolja dosta skromno zdanje s neverovatno bogatim baroknim ornamentima od kojih prosto zastaje dah kada se u nju uđe. U katedrali se nalazi i poznata Karavađova slika „Odsecanja glave Jovana Krstitelja”, jedina slika koju je poznati umetnik potpisao, a načinio ju je tokom svog kratkog boravka na ostrvu.

Pored katedrale je zgrada Velikog majstora krstaškog reda, koja je danas predsednička palata, tu je i fantastičan vidikovac s koga se pruža pogled na „tri grada” – tri naselja preko puta Valete. A tu je i moderna zgrada parlamenta sazidana pre nekoliko godina po projektu poznatog Renca Piana, koja se izvanredno uklopila u starinsku arhitekturu grada.

Moderna Slima s hotelima

S druge strane Valete nalazi se moderna Slima, grad s najviše hotela i mnoštvom restorana. Moderna arhitektura visokih zgrada meša se s omanjim kućama, koje sve imaju isturene drvene balkone obojene u razne boje, pa čine živopisan niz u bočnim uličicama u kojima se nalaze, tako tipično za Maltu.

Pored glavnog ostrva koje nudi tako mnogo toga, treba posetiti i omanji Gozo u kome isto ima interesantnih mesta, to su pre svega grad Viktorija s lepom tvrđavom i divnim vidikovcem na njoj i par lepih uvala. Do ostrva se dolazi brodom, u kratkoj vožnji s Malte, za petnaestak minuta. Na putu do Goza se prolazi pored još manjeg ostrva Komino, koje je interesantno pre svega zbog najlepše plaže celog arhipelaga, zvane Plava laguna, koja podseća na one u tropima. Inače, ni Malta ni ostrva oko nje nisu baš poznata po plažama: doduše ima nekoliko peščanih, ali dominiraju stene tako da i pored divnog plavog i čistog mora ova zemlja ne može da se pohvali da je s te strane posebno atraktivna.

Na kraju, da se vratimo na početak priče – na potragu za poslom iz naslova teksta. Ekonomija Malte se čini da je u usponu, mnogo se gradi, mnogo je turista, i to je razlog da je tu sada jedna od većih kolonija mladih ljudi s balkanskih prostora, koji su u potrazi za poslom našli svoje mesto upravo ovde. U našem hotelu radili su u restoranu kao konobari i kuvari momci iz Kruševca i Novog Sada, sobarica je bila s juga Srbije, u poslastičarnicama i kafićima smo sreli još nekoliko njih... Srpski se često čuje baš posvuda.

Nedelju dana je više nego dovoljno vremena da se obiđe ovo interesantno ostrvo. Malta nas je dočekala i ispratila suncem koje još nije peklo onako kako to ume u julu ili avgustu, kad zbog vrućine čak i plaže opuste. Poneli smo mnoštvo prijatnih utisaka iz zemlje bogate prošlosti i dinamične sadašnjosti.