Музејска поставка у фрањевачком самостану

Фратру Јосипу Шпехару из фрањевачког самостана у Бачу последњих месеци друштво су мајстори и рестауратори. Здање с краја 12. века уређује се како би у септембру било отворено за посетиоце са новим музејско-образовним садржајем који ипак неће довести у питање верску позицију објекта.

Обнова је почела пре две године у оквиру пројекта „Векови Бача” који спроводи Покрајински завод за заштиту споменика културе. Како каже конзерваторка др Славица Вујовић, начелница Архитектонског сектора Завода, самостан у Бачу је јединствено и фасцинантно културно добро, само по себи музејски експонат у којем су сачувани аутентични трагови живота дужи од осам векова.

Радови су финансирани из донације Европске уније, добијене новембра 2016, а до које мере ће бити завршени до јесени зависи од прилива новца. Републичко Министарство културе и информисања изоставило је подршку овом пројекту у „Градовима у фокусу 2018”, каже наша саговорница.

Посетиоци ће проласком кроз капију и уласком у двориште и у цркву посвећену Узнесењу Марије, или делове самостана, на једном месту моћи да се сусретну са различитим епохама и правцима, од готике до ренесансе, каже фратар Шпехар.

Изградњу самостана почели су крајем 12. века припадници витешког реда каноници Светог гроба јерусалимског и то подизањем мање цркве романичког стила. Током друге половине 14. века фрањевци су је доградили у готичком стилу подигавши високи звоник – кулу, зграду самостана.

Археолози су приликом истраживања нашли траг да је постојао опкоп са водом, додатим зидовима и кулама, што потврђује да је изгледао идентично попут утврђења и самостана у читавој Угарској у то доба.

Доласком Турака у 16. веку самостан је претворен у џамију. И данас је видљив и веома очуван траг турског градитељства: михраб, ниша у зиду увек грађена у правцу Меке где се окретало током молитве, на јужном зиду самостанске цркве.

Са одласком османлија, у цркву се крајем 17. века враћају фрањевци – данашњи изглед је из периода од 1734. до 1768. године. Како су ту остали више од три века, у ризници су сачуване вредне књиге, стари предмети, посуђе, текстил…

Након завршетка обнове у музејском делу ће бити стална археолошка поставка са тематским целинама које би требало да потврде дуги континуитет живота на овом месту, од праисторије до 18. века.

– Биће изложени најрепрезентативнији предмети из колекције литургијског руха, као што су миснице, плувијали и столе, и предмета попут профане керамике, порцулана, стакла… – набраја др Вујовић.

Поставка има циљ да представи и живот ове монашке заједнице и њен допринос локалној култури и историји као чувара вредних артефаката. На музејској поставци раде стручњаци Музеја Војводине, Етнографског музеја у Београду и Министарства културе Републике Хрватске.

Нови начин коришћења културних добара

Отварањем изложбеног дела у самостану он постаје део „дифузног музеја” распршеног по целом Бачу и околини. У те споменике културе спадају Тврђава Бач и манастир Бођани који су кроз обједињени пројекат „ Векови Бача” Покрајинског завода за заштиту споменика културе рестаурирани у складу са новим начином очувања и коришћења културних добара у Србији.