Битка за воде Тигра и Еуфрата
Велика суша која је и пре летњих жега погодила Малу Азију и Блиски исток изнова је у гро план истурила битку за воде Тигра и Еуфрата. За многе сељаке који живе на обалама тих међународних река – које имају врела у Турској а урањају у Шат ел Араб односно у Персијски залив – оне значе предуслов за преживљавање.
Турска је на реци Тигар ових дана спустила рампе на великој брани Илису и почела да пуни акумулационо језеро. Како је најављено, тај мамутски објекат треба да обиђе шеф државе Реџеп Тајип Ердоган пре ванредних парламентарних и председничких избора који се одржавају 24. јуна.
У Ираку је одмах дат знак за узбуну.
Премијер Хајдер ел Абади је изјавио да је изненађен да је Анкара нагло почела да заврће славине на брани на тој међународној реци. „Турски премијер ми је обећао да ће то почети касније и да ће се рампе на брани спуштати постепено. Суседна земља је пред изборима, ја то разумем, али није у реду да се на тај начин боре за гласове фармера, изјавио је председник владе у Багдаду, пренели су медији у Истанбулу.
Ирачки сељаци се већ хватају за главу јер је, како тврде, доток вода Тигра почео нагло да се смањује. „Ако се овако настави ми нећемо имати довољно ни за пиће”, пренела је њихова упозорења локална ТВ станица Сумарија.
У Турској одбацују те оптужбе и тврде да ће суседне земље – Ирак и Сирија – добијати довољно воде Тигром и Еуфратом, рекама који имају врела у Анадолији. „Ми смо спремни да сарађујемо са суседним земљама и воду ћемо братски делити. Пуњење акумулације Илису неће угрозити доток воде Ираку”, одговорио је на те оптужбе турски амбасадор у Багдаду Фатих Јилдиз.
У суседној земљи, међутим, тврде да већ имају проблеме, да је водостај Тигра толико опао да река може лако да се прегази. У Турској и за то имају своје објашњење: То није ништа ново, то је последица изостанка киша у протеклој години.
Проблем није новијег датума. Последњих година на њега често указују у Багдаду и Дамаску, поготово откако је Турска на тим рекама почела да гради бране за наводњавање и производњу струје. Планира се подизање више од 20 објеката. Анкара и Багдад одраније имају договор да Турска пропушта 75 одсто воде Тигром, али то сада наводно не поштује. На удару се нашао и Иран пошто на својој територији задржава воде мањих река притока Тигра.
Слични проблем муче и Сирију на обалама Еуфрата. Према извештајима које преносе локални медији због суше и несташице воде сељаци на северу те земље били су присиљени да у последње време напусте више од 160 села. Ако се хитно не реши тај проблем, многи крајеви ће опустети.
Проблем који је сада отворен око Тигра, није локални него планетарни. У последњих педесет година у свету је забележено више од 500 спорова око поделе вода. У неким случајевима било је и звецкања пушкама. Прибрежне државе не могу да нађу заједнички језик око многих река широм света: Шат ел Араба, Ганга, Рио Гранда, Меконга, Нила, Јордана... Према проценама стручњака до 2050. године више од педесет земаља ће се суочити са озбиљним проблемима у снабдевању водом која ће бити вредна злата.
Двадесети век је био столеће нафте за коју се више пута проливала и крв, а 21. век ће бити столеће борбе за воду ако се, како се страхује, наставе климатски поремећаји и глобални пораст температуре. Поготово што вода, за разлику од петролеја, нема алтернативу, упозоравају стручњаци.
Најновији спор Багдада и Анкаре потврђује апокалиптична предвиђања која стижу са многих страна планете. Природа је била широкогруда према Ираку и још неким земљама у региону када је реч о нафти, али се та благодет временом претворила у проклетство: петролеј је био узрочник више оружаних сукоба у Персијском заливу и на просторима Блиског истока. Када је реч о води у Багдаду и Дамаску се надају да ће наћи заједнички језик са суседним земљама око праведне поделе Тигра и Еуфрата и њихових притока.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
