Bitka za vode Tigra i Eufrata
Velika suša koja je i pre letnjih žega pogodila Malu Aziju i Bliski istok iznova je u gro plan isturila bitku za vode Tigra i Eufrata. Za mnoge seljake koji žive na obalama tih međunarodnih reka – koje imaju vrela u Turskoj a uranjaju u Šat el Arab odnosno u Persijski zaliv – one znače preduslov za preživljavanje.
Turska je na reci Tigar ovih dana spustila rampe na velikoj brani Ilisu i počela da puni akumulaciono jezero. Kako je najavljeno, taj mamutski objekat treba da obiđe šef države Redžep Tajip Erdogan pre vanrednih parlamentarnih i predsedničkih izbora koji se održavaju 24. juna.
U Iraku je odmah dat znak za uzbunu.
Premijer Hajder el Abadi je izjavio da je iznenađen da je Ankara naglo počela da zavrće slavine na brani na toj međunarodnoj reci. „Turski premijer mi je obećao da će to početi kasnije i da će se rampe na brani spuštati postepeno. Susedna zemlja je pred izborima, ja to razumem, ali nije u redu da se na taj način bore za glasove farmera, izjavio je predsednik vlade u Bagdadu, preneli su mediji u Istanbulu.
Irački seljaci se već hvataju za glavu jer je, kako tvrde, dotok voda Tigra počeo naglo da se smanjuje. „Ako se ovako nastavi mi nećemo imati dovoljno ni za piće”, prenela je njihova upozorenja lokalna TV stanica Sumarija.
U Turskoj odbacuju te optužbe i tvrde da će susedne zemlje – Irak i Sirija – dobijati dovoljno vode Tigrom i Eufratom, rekama koji imaju vrela u Anadoliji. „Mi smo spremni da sarađujemo sa susednim zemljama i vodu ćemo bratski deliti. Punjenje akumulacije Ilisu neće ugroziti dotok vode Iraku”, odgovorio je na te optužbe turski ambasador u Bagdadu Fatih Jildiz.
U susednoj zemlji, međutim, tvrde da već imaju probleme, da je vodostaj Tigra toliko opao da reka može lako da se pregazi. U Turskoj i za to imaju svoje objašnjenje: To nije ništa novo, to je posledica izostanka kiša u protekloj godini.
Problem nije novijeg datuma. Poslednjih godina na njega često ukazuju u Bagdadu i Damasku, pogotovo otkako je Turska na tim rekama počela da gradi brane za navodnjavanje i proizvodnju struje. Planira se podizanje više od 20 objekata. Ankara i Bagdad odranije imaju dogovor da Turska propušta 75 odsto vode Tigrom, ali to sada navodno ne poštuje. Na udaru se našao i Iran pošto na svojoj teritoriji zadržava vode manjih reka pritoka Tigra.
Slični problem muče i Siriju na obalama Eufrata. Prema izveštajima koje prenose lokalni mediji zbog suše i nestašice vode seljaci na severu te zemlje bili su prisiljeni da u poslednje vreme napuste više od 160 sela. Ako se hitno ne reši taj problem, mnogi krajevi će opusteti.
Problem koji je sada otvoren oko Tigra, nije lokalni nego planetarni. U poslednjih pedeset godina u svetu je zabeleženo više od 500 sporova oko podele voda. U nekim slučajevima bilo je i zveckanja puškama. Pribrežne države ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih reka širom sveta: Šat el Araba, Ganga, Rio Granda, Mekonga, Nila, Jordana... Prema procenama stručnjaka do 2050. godine više od pedeset zemalja će se suočiti sa ozbiljnim problemima u snabdevanju vodom koja će biti vredna zlata.
Dvadeseti vek je bio stoleće nafte za koju se više puta prolivala i krv, a 21. vek će biti stoleće borbe za vodu ako se, kako se strahuje, nastave klimatski poremećaji i globalni porast temperature. Pogotovo što voda, za razliku od petroleja, nema alternativu, upozoravaju stručnjaci.
Najnoviji spor Bagdada i Ankare potvrđuje apokaliptična predviđanja koja stižu sa mnogih strana planete. Priroda je bila širokogruda prema Iraku i još nekim zemljama u regionu kada je reč o nafti, ali se ta blagodet vremenom pretvorila u prokletstvo: petrolej je bio uzročnik više oružanih sukoba u Persijskom zalivu i na prostorima Bliskog istoka. Kada je reč o vodi u Bagdadu i Damasku se nadaju da će naći zajednički jezik sa susednim zemljama oko pravedne podele Tigra i Eufrata i njihovih pritoka.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
