Борба против корупције на првом месту

Према речима Слободана Радовановића, в. д. републичког јавног тужиоца, у предстојећим контролама под лупом ће се посебно наћи пријаве поднете због прања новца и примања мита. У разговору за „Политику”, Радовановић отворено прича о поступку против бивших функционера фудбалског клуба Црвена звезда, о томе зашто се на листи осумњичених за незакониту приватизацију „Сартида” нису нашла имена бивших политичких функционера, о томе да постоји сумња да су делови „предмета Ћурувија” намерно сакривани, о убиствима Бранка и Павла Булатовића, корупцији која „једе” Србију...

Тужилац је радни век почео у крагујевачком суду, а наставио га у тамошњем општинском и окружном тужилаштву. Именован је за специјалног тужиоца јула 2005. године. Две године касније, по истеку мандата, именован је за в. д. републичког јавног тужиоца.

Јавност вам замера да сте захтеве за проширење истраге против Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Милоша Маринковића подносили увек непосредно пред одлуку о укидању притвора, али и да се на удару за сада, заправо нашла само Црвена звезда. Како реагујете на овакве оптужбе?

На жалост, заиста може да изгледа да захтеве за проширење истраге подносимо непосредно пред судску одлуку, али тврдим да је то чиста коинциденција. Некада су рокови за прикупљање доказа прекратки, па је то разлог оваквих поступака тужиоца. Не стоји тврдња ни да се проверавају само уговори у Црвеној звезди. Интензивно се ради на провери још неких спорних уговора и особа за које постоји сумња да су, склапањем оваквих уговора, незаконито присвојили новац. Због провера које су току, не желим да говорим о којим се клубовима и особама ради.

Џајићева супруга је запослена у Републичком јавном тужилаштву...

Колегиници не може да буде минус чињеница да се против њеног супруга води поступак. Засметала ми је једино чињеница да је тужилац из наших редова критиковао рад Тужилаштва и своје колеге. То је оно што, по мом мишљењу, није у реду.

После хапшења тројице бивших руководилаца Црвене звезде и провере финансијског пословања клубова, актуелизована је прича о убиству Бранка Булатовића, некадашњег генералног секретара Фудбалског савеза СЦГ. Има ли Тужилаштво неких нових сазнања у вези са овим случајем? Да ли сте макар на корак ближе откривању убице?

Тај случај је још у оперативној фази. Тужилаштво прати рад на овом случају и упознато је, практично, са сваким кораком полиције. Ако се на нечему ради, онда се може бити само на корак ближе откривању истине, а да ли ћемо доћи до коначног резултата тешко је рећи.

Говорили сте да би убиство министра одбране Павла Булатовића, ускоро могло да буде решено. Да ли се на основу случаја Бранка и Павла Булатовића може да закључи да на расветљавању ових убистава радите заједно са колегама из Црне Горе?

Истина је, постоје помаци у откривању убиства Павла Булатовића. Док сам био у Специјалном тужилаштву, био сам на корак од ангажовања међународних експерата из иностраних лабораторија. Сада је на колеги да то заврши. Сарадња између српских и црногорских истражних органа је, хвала богу, успостављена. Међутим, све зависи од конкретног случаја. Сада имамо потписане уговоре о сарадњи са Црном Гором, али је она била актуелна и пре потписивања ових докумената. Ја сам, чак и без потписаних споразума, одлично сарађивао са појединим земљама. На пример, Италијани су нам много помогли у вези са групом која се бавила шверцом цигарета.

Споменули сте такозвану „дуванску мафију”. У јавности су се појавиле информације да ће некима од осумњичених бити понуђен статус сведока сарадника. Колико има истине у оваквим тврдњама?

Тај предмет је урађен тако да оптужница може да буде подигнута и без сведока сарадника. То је чињеница. Постоје чврсти докази, тако да и без сведока сарадника имамо озбиљне предмете у рукама.

Хоће ли бити спроведена истрага поводом убиства Славка Ћурувије или ће се све завршити на такозваним истражним радњама, односно да ли ће имена наручилаца и извршилаца овог злочина заувек остати непозната?

Тешко ми је да пратим тај случај толико детаљно као када сам био у Специјалном тужилаштву. Не желим да будем погрешно схваћен у смислу да говорим како је много урађено, али да нема онога што сви очекују. Документација мора детаљно да се прегледа, да се сумирају резултати и тек тада ће моћи нешто више да се каже. Име убице је, ако могу тако да кажем, споредно. Постоје индиције да убица више није међу живима. Зато је много битније утврдити како је и због чега дошло до убиства. Да се открије име за кога је, због чега и како убица радио.

Да ли, евентуално, постоје сумње или сазнања да је неко од бивших руководилаца МУП-а тај предмет држао у фиоци?

Све указује на то да су у убиство Славка Ћурувије биле умешане тадашње безбедносне структуре. Чињеница је да су поједини њени чланови могли да утичу на доказе који би данас, свакако, били добродошли. Ако имамо у виду да неко из полиције или РДБ-а, који су тада радили у оквиру МУП-а, стоји иза убиства, онда је логично да је неко склонио трагове који би највише допринели решавању овог злочина. Довољно је да је неко држао део предмета сакривен од истражних органа, па да се истрага знатно успори.

Зашто у захтеву за спровођење истраге који је Окружно јавно тужилаштво у Београду поднело због незаконитости приликом приватизације „Сартида” нема имена Немање Колесара, Зорана Јањушевића и Александра Влаховића, за које се јавно спекулисало да су учествовали у закулисним радњама?

Свако може да изађе пред јавност и каже да је овај или онај учествовао у незаконитим радњама. Мени је то, на неки начин, ускраћено због места на којем се налазим. Сада их ту нема јер не постоји довољан степен основане сумње да су учествовали у незаконитим радњама. Није ваљда да неко мисли да тужилаштво неће да води поступак против некога за кога постоји довољан степен извесности, како се стручно каже, основане сумње? Прегледали смо много материјала, али одговорно тврдим да против оних против којих поступак није покренут не постоје докази.

И годину дана после покушаја убиства новинара Дејана Анастасијевића случај није расветљен. Рекли сте да постоји помак у овом предмету. Можете ли конкретније, колико Вам професионалност дозвољава, рећи о каквом се помаку ради?

Ту је урађен читав низ истражних радњи. Тренутно радимо на ДНК узорцима. Очекујемо резултате тих анализа, али не знам када ће то да буде. Не ради то тужилаштво или судија, већ лабораторија. Увек сам истицао, а и сада то чиним, потребу да се открије извршилац овог, да тако кажем, терористичког акта.

У медијима је објављена информација да је покренута истрага поводом убиства Зорана Вукојевића Вука? Да ли је дошло до подизања оптужнице против осумњиченог Александра Симовића и ако није, да ли ће и када то да се деси?

Колико знам, није дошло до оптужења. Вероватно само зато што је ово дело повезано са неким делима и лицима из „земунског клана”. Претпостављам да је то разлог. Не бих говорио о детаљима како колеге из Специјалног тужилаштва не бих дезавуисао у њиховом раду.

Најавили сте да ће Тужилаштво почети са проверама одбачених кривичних пријава због корупције. Јесте ли почели са провером?

Чињеница је да је у неким тужилаштвима број одбачених кривичних пријава за коруптивна дела превелик. Не бих говорио о којим се конкретно тужилаштвима ради јер смо још у фази прикупљања прецизних података. Претпостављам да је до одбачаја пријава дошло зато што није било адекватне сарадње између полиције и тужилаштва. У првом случају да тужилац није указивао полицији шта треба да се ради, а други да јесте, али да полиција није радила оно што је тужилаштво захтевало. Морамо, рецимо, да утврдимо зашто се одбацују пријаве када је реч о прању новца или примању мита.

Да ли то значи да нешто сумњате?

Ништа не сумњам, хоћу да се уверим.

Најављивали сте да сте озбиљни у намери да се обрачунате са корупцијом. Шта је до сада урађено на томе?

Корупција „убија” све позитивне резултате које једна држава постигне и собом повлачи и све облике криминала. Постигли смо добре резултате у борби против корупције у односу на протекле године. У прилог овој тврдњи иде и чињеница да је индекс корупције био виши од 130, а сада је око 70. Министарство правде ради на доношењу Закона о националној агенцији за борбу против корупције. Агенција ће бити центар у који ће се „сливати” информације и одакле ће се деловање у борби против корупције пренети и на друге државне органе. Нашу борбу против корупције подржава и ОЕБС. Добра је ствар што је Министарство правде урадило и Закон о одузимању имовинске користи који је тренутно у фази јавне расправе. Такође су у току интензивне координиране активности Министарства правде са другим државним органима како би се прецизно утврдило шта држава још треба да учини како би се испуниле препоруке групе држава за борбу против корупције под називом „Греко”. Планирано је и да у Републичком јавном тужилаштву, у посебном одељењу за борбу против корупције, ангажујемо финансијског експерта. Републичко тужилаштво се полако укључује и у првостепене поступке. Чињеница је и да смо почели да „чистимо” своје редове. Неки људи су, због корупције, морали да напусте тужилаштва.

Мирослава Дерикоњић

----------------------------------------------------------------

Случај „Топчидер”

Да ли ће тужилаштво, због великог интересовања јавности, имати снаге да јасно каже да ли се у случају погибије гардиста Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића ради о несрећи или злочину?

Као што знате, затражили смо да се уради судско-медицинско вештачење. Када сумирамо резултате ова два вештачења, опет ће морати неки тим стручњака усмено да каже какав је закључак. У сваком случају, Тужилаштво ће, када буде имало јасну слику, изаћи пред јавност и рећи да ли је реч о несрећи или злочину. То се, једноставно, не може сакрити.

-----------------------------------------------------------------

Најопаснији финансијски криминал и дрога

Која врста криминала тренутно највише угрожава Србију?

Поред корупције, најопаснији је финансијски криминал. Он уништава срж једног система. Све што подрива економску стабилност једне земље је изузетно опасно. Осим тога и трговина наркотицима изједа савремена друштва, па и Србију.