Завађена Европа пред новом мигрантском кризом
Италија је престала да спушта главу и буде послушна. Овога пута кажемо: „Не” – тим речима Матео Салвини, нови министар унутрашњих послова Италије, описао је на „Фејсбуку” позадину одлуке званичног Рима да почетком седмице не дозволи упловљавање спасилачког брода „Водолија” са 629 миграната у његове територијалне воде.
Нови мигрантски курс Рима већ данас могао би поново бити стављен на пробу неизвесних последица. То je зато што је још један спасилачки брод, овог пута са скоро 1.000 нових придошлица, из правца Либије кренуо у понедељак ка Апенинском полуострву.
Спасилачки брод „Поморски посматрач 3” (плови под холандском заставом) скупио је ових дана 936 миграната у територијалним водама Либије и кренуо пут луке Катанија на Сицилији.
„Мало шта се мења, да ли се брод зове ’Водолија’ или ’Поморски посматрач 3’. Желимо да ставимо тачку на ово кријумчарење људи. Како смо се поставили у случају ’Водолије’, тако ће бити и са свим другим бродовима”, поручио је италијански премијер Ђузепе Конте.
Након одлучног „не” Италије и Малте, судбину „Водолије” и њених 629 миграната насред Медитерана неочекивано је разрешила вишеструка добродошлица из Шпаније. Нови шпански премијер Педро Санчез, и региони Билбао, Естремадура, Арагон, Каталонија и Балеарска острва, као и престонички Мадрид, понудили су се да прихвате део путника са „Водолије”. Реагујући јуче први пут на случај „Водолија”, званични Париз је оптужио Рим за извесну дозу „цинизма и неодговорности пред таквом хуманитарном трагедијом”, пренео је Ројтерс.
Ако Рим одбије и прихват 936 миграната са „Поморског посматрача 3”, ко ће им у Европи прискочити у помоћ?
Уочи почетка најновије сезоне прилива миграната ка северним обалама Средоземља, Европа је поново – као и средином деценије – пред дилемом: на које све начине и где да заустави или одбије талас миграната. Реформе процедуре „Даблин 2” – која мигранте везује за прву европску земљу (географски посматрано) која их је прихватила –најављене су као кључна тема самита лидера ЕУ крајем месеца (28–29 јун).
Нови договор о реформи мигрантске политике ЕУ тренутно делује неизвесно. И то због све већих размимоилажења међу чланицама ЕУ, као и унутар појединих владајућих коалиција које у сезони растуће популарности популистичких странака – чекају скори избори.
„Одговоран сам да у овој држави подстакнем и одржим ред и поредак. То не могу одложити док се пакао (негде другде) не стиша”, јетко је јуче упозорио Хорст Зехофер, немачки министар унутрашњих послова, бивши премијер Баварске и осведочени критичар мигрантске политике канцеларке Ангеле Меркел.
Зехоферов план да немачкој коалиционој влади јуче представи строги мигрантско-азилантски план у 63 тачке отказан је у последњем тренутку због неслагања канцеларке Меркел са појединим кључним предложеним новинама. По Зехоферу, Немачка би морала драстично да повећа депортације илегалних миграната и лажних тражилаца азила (куда, није прецизирано). Нови министар МУП-а Немачке такође се залаже и за појачану пограничну контролу прилива миграната и њихово аутоматско враћање са немачке државне међе. Меркелова, која је 2015. дозволила улазак преко милион миграната у Немачку, и за то платила скупу политичку цену на потоњим парламентарним изборима, и даље није расположена за тако драстичне промене. Према најавама, канцеларка Меркел и аустријски канцелар Себастијан Курц (након Бугарске, следећи председавајући ЕУ од 1. јула) требало је јуче да се састану и размене мишљења о реформама европске мигрантске политике. Колико данас, Себастијан Курц о истој мигрантској теми, према најавама, дебатује са Хорстом Зехофером.
У међувремену, лидери ЕУ на самиту 28–29. јуна дебату о реформама мигрантске политике почињу од предлога садашњег председавајућег – Бугарске. По том предлогу Софије, који су већ подржали Берлин и Стокхолм, мигранти би у земљи првог прихвата могли да остану и 10 година пре него што стекну право да негде другде у Европи затраже азил.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
