Zavađena Evropa pred novom migrantskom krizom

„Malo šta se menja, da li se brod zove ’Vodolija’ ili ’Pomorski posmatrač 3’. Želimo da stavimo tačku na ovo krijumčarenje ljudi. Kako smo se postavili u slučaju ’Vodolije’, tako će biti i sa svim drugim brodovima”, poručio je italijanski premijer Đuzepe Konte.

Nakon odlučnog „ne” Italije i Malte, sudbinu „Vodolije” i njenih 629 migranata nasred Mediterana neočekivano je razrešila višestruka dobrodošlica iz Španije. Novi španski premijer Pedro Sančez, i regioni Bilbao, Estremadura, Aragon, Katalonija i Balearska ostrva, kao i prestonički Madrid, ponudili su se da prihvate deo putnika sa „Vodolije”. Reagujući juče prvi put na slučaj „Vodolija”, zvanični Pariz je optužio Rim za izvesnu dozu „cinizma i neodgovornosti pred takvom humanitarnom tragedijom”, preneo je Rojters.

Ako Rim odbije i prihvat 936 migranata sa „Pomorskog posmatrača 3”, ko će im u Evropi priskočiti u pomoć?

Uoči početka najnovije sezone priliva migranata ka severnim obalama Sredozemlja, Evropa je ponovo – kao i sredinom decenije – pred dilemom: na koje sve načine i gde da zaustavi ili odbije talas migranata. Reforme procedure „Dablin 2” – koja migrante vezuje za prvu evropsku zemlju (geografski posmatrano) koja ih je prihvatila –najavljene su kao ključna tema samita lidera EU krajem meseca (28–29 jun).

Novi dogovor o reformi migrantske politike EU trenutno deluje neizvesno. I to zbog sve većih razmimoilaženja među članicama EU, kao i unutar pojedinih vladajućih koalicija koje u sezoni rastuće popularnosti populističkih stranaka – čekaju skori izbori.

„Odgovoran sam da u ovoj državi podstaknem i održim red i poredak. To ne mogu odložiti dok se pakao (negde drugde) ne stiša”, jetko je juče upozorio Horst Zehofer, nemački ministar unutrašnjih poslova, bivši premijer Bavarske i osvedočeni kritičar migrantske politike kancelarke Angele Merkel.

Zehoferov plan da nemačkoj koalicionoj vladi juče predstavi strogi migrantsko-azilantski plan u 63 tačke otkazan je u poslednjem trenutku zbog neslaganja kancelarke Merkel sa pojedinim ključnim predloženim novinama. Po Zehoferu, Nemačka bi morala drastično da poveća deportacije ilegalnih migranata i lažnih tražilaca azila (kuda, nije precizirano). Novi ministar MUP-a Nemačke takođe se zalaže i za pojačanu pograničnu kontrolu priliva migranata i njihovo automatsko vraćanje sa nemačke državne međe. Merkelova, koja je 2015. dozvolila ulazak preko milion migranata u Nemačku, i za to platila skupu političku cenu na potonjim parlamentarnim izborima, i dalje nije raspoložena za tako drastične promene. Prema najavama, kancelarka Merkel i austrijski kancelar Sebastijan Kurc (nakon Bugarske, sledeći predsedavajući EU od 1. jula) trebalo je juče da se sastanu i razmene mišljenja o reformama evropske migrantske politike. Koliko danas, Sebastijan Kurc o istoj migrantskoj temi, prema najavama, debatuje sa Horstom Zehoferom.

U međuvremenu, lideri EU na samitu 28–29. juna debatu o reformama migrantske politike počinju od predloga sadašnjeg predsedavajućeg – Bugarske. Po tom predlogu  Sofije, koji su već podržali Berlin i Stokholm, migranti bi u zemlji prvog prihvata mogli da ostanu i 10 godina pre nego što steknu pravo da negde drugde u Evropi zatraže azil.