До краја године почиње сређивање Клиничког центра
Реконструкција и изградња Клиничког центра Србије почеће најкасније за шест месеци, а пацијенти би у уређеном објекту могли да се лече 2022. године, сазнаје „Политика”. Иако је пре неколико месеци најављено да ће радови почети у јуну, планови су морали да буду промењени због понављања тендера за избор извођача радова, на захтев Европске инвестиционе банке, пошто је одобрила кредит, који се сада налази у завршној фази. Евалуациони извештај предат је на коначну сагласност, а ових дана биће обелодањено која је фирма победила на тендеру и биће потписан уговор са њом.
Према усвојеном мастер плану, пројекат обухвата две фазе. У првој ће доћи до изградње нове куле, површине 27.000 метара квадратних, а уједно ће бити реконструисан и подијум, уз изградњу нових техничких блокова, паркинга, саобраћајница и уређење зеленила. Друга фаза изградње обухвата тоталну реконструкцију старе куле и подијума, и то укупно 47.000 метара квадратних. Пројектом је предвиђено да се прво изгради нова кула, да би се у то време обезбедило несметано функционисање Поликлинике КЦС-а, која се налази у подијуму старе куле. Тек након прве фазе изградње уследило би пресељење Поликлинике и на тај начин би се створили услови за тоталну реконструкцију старе куле и подијума. Вредност радова у првој фази износи 96,1, а у другој 43 милиона евра.
На реконструкцију овог „Скадра на Бојани” чека се од 2009. године, када је министар здравља био проф. др Томица Милосављевић. Он је 8. јула те године најавио да би реконструкција четири клиничка центра, где спада и КЦС, требало да почне почетком 2010, а завршетак радова планиран је до краја 2012. године. Милосављевић је тада навео да пројекат „Завршимо започето” има вишеструки значај, посебно за грађане који ће се лечити у тим установама. Међутим, убрзо је тим стручњака који је радио на пројекту за реконструкцију центара распуштен, јер се сматрало да нису дали одговарајуће резултате, а до сада су промењене још две гарнитуре које су радиле на реализацији пројекта.
У октобру 2009. тадашњи председник Србије Борис Тадић изразио је наду да ће реконструкција КЦС-а бити завршена „у мандату те владе”, а др Ђорђе Бајец, некадашњи директор КЦС-а, у интервјуу нашем листу је појаснио да ће ова установа добити ново рухо до 2012. године и да вредност предвиђених радова износи 100 милиона евра.
И за време мандата проф. др Зорана Станковића на месту министра здравља ово је била једна од главних тема. Он је 2011. изјавио да су прорачуни сеизмолошког таласа лоше урађени још када је започела изградња КЦС-а 1974. године и да решења тог и још неких проблема каква је предложио италијански конзорцијум који ради на пројекту нису прошла ревизију у Србији. Главна примедба стручњака односила се на тврдње да статика зграде која треба да се реконструише није добра, као и да је терен на којем се налази нестабилан.
„Због неадекватног прорачуна зидова и носећих стубова, сада је неопходно да их дограђујемо и појачавамо. Лош прорачун може да доведе до урушавања овог објекта. Тражићемо од оних који су нас довели у ову ситуацију да плате пенале”, објаснио је тада др Станковић.
После ове упозоравајуће изјаве др Станковића, у Министарству здравља су појаснили да се као главни разлог кашњења реконструкције наводи промена Закона о планирању и изградњи, која је увела обавезну сагласност Ревизионе комисије на идејни пројекат, за шта сматрају да се у случају КЦС-а показало као добро, јер је спречена изградња објекта по пројекту који би могао да доведе до рушења.
И некадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас, крајем априла 2012, најавио је да ће реконструкција КЦС-а отпочети до краја те године, док се на министарском месту нашла проф. др Славица Ђукић Дејановић, која је годину дана касније за „Политику” изјавила да је било ноншалантности у послу са преуређењем клиничких центара, али да нико због грешака није кажњен. Тако је остало до данашњег дана.
Треба подсетити и да је 2012. државна ревизорска институција утврдила постојање неправилности приликом запошљавања људи у Јединици за управљање пројектом „Реконструкција четири клиничка центра у Србији”, који је осмишљен 2003. године, а за који је Европска инвестициона банка 2006. одобрила Србији кредит од 150 милиона евра, са могућношћу повлачења додатних 50 милиона.
Изградњом прве фазе предвиђено је:
* Пресељење Поликлинике у реконструисани подијум
* Пресељење Ургентног центра са пратећим операционим салама
* Формирање нове дијагностике снимања
* Завршетак одељења нуклеарне медицине и ангиографије
* Формирање новог хируршког блока са 20 операционих сала
* У новој кули биће активирано 500 болесничких кревета што ће омогућити пресељење Прве и Друге хируршке клинике и других хируршких грана
* Нова централна лабораторија
По завршетку друге фазе изградње КЦС ће имати:
* 930 болесничких кревета
* 200 кревета интензивне неге
* 30 операционих сала
* 72 кревета дневне болнице
* Централизовано одељење за ангиографију, дијагностику снимања и нуклеарне медицине
* Ургентни центар
* Реновирану Поликлинику
* Проширене лабораторије
* Лекарске ординације
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
