Кост у грлу Брисела
Не само да је победио Џорџа Сороса на свом терену него је истрчао и на трибине јурећи за њим. Када је у среду мађарски парламент са само 18 гласова „против” и 160 „за” од 199 изгласао сет закона колоквијално назван „Стоп Соросу”, Виктор Орбан није правио спектакл. Рекао је само да су Мађари урадили оно што сматрају исправним. При томе се његова странка Фидес, као предлагач закона, побринула да невладине организације не подлежу само новчаним казнама него и кривичној одговорности. Наиме, сваки активиста који организује или на било који начин олакшава илегалну имиграцију у Мађарску добиће и годину дана затвора.
Многима, а нарочито Бриселу, овај се закон не свиђа, барем онолико колико им се није допала ни Орбанова трећа узастопна изборна победа у априлу. Неверица оних који су подржавали опозицију због тога што је Фидес поново добио двотрећинску већину у парламенту била је толика да су само рекли како су „избори били слободни, али нефер” и да је променом изборног закона Орбан себи обезбедио место доживотног цара.
Али ако Мађари у толиком броју хоће цара, онда оних неколико десетина хиљада који су годину дана протестовали на трговима мађарских градова – могу само да се љуте. Нарочито ако су имали подршку Сороса или Брисела.
Орбан има много разлога са славље. Урадио је све што је обећао. Због тога је постао „мађарски Путин”, штеточина, мафијаш… Амерички сенатор Џон Мекејн је надмашио Жан-Клода Јункера, који је полушаљиво Орбана поздравио речима: „Ево нашег диктатора”, назвавши га „неофашистичким диктатором”.
Медији блиски америчком, британском или немачком естаблишменту пратили су такав однос према мађарском премијеру коме је ово четврти мандат, а трећи узастопни. Орбан се није дао омести. Соросу је јавно поручивао да је шпекулант, у Европском парламенту је покушавао да објасни свој став према мигрантима, говорећи да ће их Соросов пројекат коштати државног суверенитета. Његова влада је предлагала, а парламент усвајао законе о измени правосудног система, медијима, невладиним организацијама или високом школству којим је „изгурао” из земље Соросов универзитет. А врата није хтео ни да одшкрине.
Човек за кога су његови либерални противници говорили да није привржен демократији сада би нарочито мога да буде задовољан јер се управо оним чиме се дичила – Меркелова загрцнула. Сада Орбан може лагодно да поручи да ће Вишеградска четворка „прескочити” мини-самит ЕУ овог викенда, јер га не само занима него није ни сазван по правилима ЕУ. Када је трогодишњи проблем са мигрантима у Европи заљуљао врата канцеларкиног кабинета, а она од свог баварског коалиционог партнера добила рок до краја месеца да у Бриселу реши ово питање – одједном је завладала „паневропска журба”.
„А то изазива хаос”, рекао је Орбан. Чини се да ће тај хаос бити много већи него онај с којим се суочавала влада у Будимпешти.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
