План за метро – за две године
Чије трасирање метроа је више у интересу Београђана, оно из времена власти Драгана Ђиласа или актуелно, била је једна од главних тема око којих су се ломила копља на трећој седници Скупштине града, али првом заседању новог сазива на коме су се претресале теме важне за живот грађана. Чарке на деценијама инспиративну тему престоничког метроа покренула је обједињена расправа о 16 планова детаљне и генералне регулације и о 27 предлога за израду нових планова, међу којима је био и плански документ за шинске системе који се тиче прве фазе прве линије метроа.
Расправу је покренуо Ђилас који је указао да је прва линија метроа могла да почне да се гради још 2016. и да 2020. буде завршена, да се није одустало од пројеката урађених у доба његове власти.
– Прва линија требало је да буде од Земуна до Устаничке. Рађена су геолошка истраживања, бројања путника, консултовани стручњаци… Тај тим нисам водио ја као градоначелник, што је после уведено као пракса, него светски признат стручњак проф. др Вукан Вучић, највећи живи ауторитет из ове области – истакао је Ђилас замеривши да је садашња прва линија прилагођена потребама „Београда на води”, а не Београђанима.
– О томе сведочи и уговор о том пројекту. Тамо стоји да метро кроз „Београд на води” треба да прође до краја 2019, а још није ни почела градња која траје најмање четири године. Постоји шанса да стари инвеститор покрене механизме за пенале због неиспуњеног задатка. Ако ми тек сада изгласавамо израду плана, за који стоји да треба да буде готов за 27 месеци, значи да ћемо га усвојити најраније октобра 2020. А да није одбачено оно што смо ми урадили, градоначелниче, Ви бисте били у прилици да 2020. свечано отворите прву линију метроа – обратио се Ђилас првом човеку престонице Зорану Радојичићу.
Контрааргументи су стигли од Радојичићевог заменика Горана Весића.
– Метро се не може радити према плановима из седамдесетих. Грешка у вашем одређивању трасе је што нисте укључили Секретаријат за саобраћај и Дирекцију на јавни превоз и што сте сматрали да Београд има само један центар. А он се у међувремену развио – замерио је Весић додајући да је проблем био што је претходни план предвиђао мали размак међу станицама, али и што се „БГ воз” посматрао као конкуренција метроу, а не као допуна.
– Тачно је да ће израда плана за метро трајати 27 месеци, али он ће се радити по фазама, неће се чекати да све буде готово па да се тек онда предузимају наредни кораци – нагласио је Весић.
Док је у причи о метроу владала какофонија у скупштинској сали, план за здање Филхармоније у Блоку 13 променио је курс расправе – окупио је одборнике у један оркестар. Најнадахнутији био је одборник Иван Тасовац.
– Ово је један од најрадоснијих дана за културу Београда јер га сврстава у културне дестинације Европе. Створени су предуслови за наредне кораке, да можемо да планирамо да крајем 2019. или почетком 2020. почнемо са изградњом тог капиталног објекта – нагласио је Тасовац.
Нови шумови у комуникацији, после кратког затишја, ипак нису изостали. Њих је изазвала расправа о репрограму дугова инвеститорима који су изгубили судске спорове са Дирекцијом за грађевинско земљиште. Они су, како је истакао Весић, створени од 2003. до 2014. године и износе око 14,4 милијарди динара са каматом. Док је за власт доношење одлуке о опраштању камате и 50 одсто дугова инвеститорима који плате преосталих 50 одсто главнице решење вишегодишњег проблема и добит за град, за опозицију је овакав опроштај дугова излазак у сусрет несавесним инвеститорима.
Уз бројне међусобне оптужбе о томе како су се планирале инвестиције у Београду и како су се наплаћивала дуговања у време демократа и последњих година, ипак су усвојене одлуке које уређују ову област.
Депонија није ушла у процедуру
„Савез за Србију” предложио је на почетку седнице да се у дневни ред уврсти предлог одлуке о раскидању Уговора о јавно-приватном партнерству града за уређење депоније у Винчи. Како кажу, вишеструко је штетан за грађане.
– Уговор је потписан, иако је замерку на њега имало градско правобранилаштво. Тиме је прихваћено да се у наредне три деценије, сваке године из градског буџета издваја 38 милиона евра – рекао је Никола Јовановић из „Савеза”, напоменувши да ова инвестиција објективно вреди 179 милиона евра, што је утврђено 2011. године.
На то је реаговао заменик градоначелника Горан Весић и напоменуо да је прича о депонији почела 2006. године, а да је исти начин решавања проблема депоније понудио и бивши градоначелник Драган Ђилас.
– Прошла власт је хтела да узме кредите и све превали на леђа грађана. Било је предвиђено да домаћинство годишње плаћа 127 евра, како би се исплатили ти кредити. Избор јавно-приватног партнера трајао је две године, а одборници у градској скупштини по питању депоније изјашњавали су се два пута. У тај процес било је укључено и правобранилаштво – рекао је Весић. Цена коју ће домаћинства плаћати после реорганизације рада депоније биће много мања од 127 евра, а одредиће је Скупштина, истакао је Весић.
Овај предлог да се о „Винчи” расправља на седници после гласања одборника није прихваћен.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
