Доктринарно Косово и стварно Косово

Нема никакве сумње да је после 17. фебруара 2008. питање статуса Косова и Метохије заиста постало светско питање. Међутим, имамо ли у виду да је питање статуса Косова и Метохије заправо питање статуса Србије, онда следи да је после 17. фебруара 2008. питање статуса Србије недвосмислено потврђено као светско питање. Актери светских послова широм света – локални, регионални и глобални – доведени су у ситуацију да се јасно и недвосмислено одреде према статусу Србије.

Настојања да се проблем статуса Србије учини невидљивим употребом идеолошке доктрине о КиМ као sui generis случају који, као такав, нема и не може имати никакав утицај ни на кога у свету, чак ни на саму Србију, нису дала очекивани резултат. На данашњи дан, илегалну унилатерарну декларацију о независности, као акт агресије којим се апсолутно противправно и насилно распарчава Србија као суверена државачланица ОУН, признало је, вољно или под притиском, 36 земаља. Иако су међу тим земљама и такви утицајни актери светских послова као што су САД – које су кроз политику своје две администрације, оне прошле и ове актуелне, главни носилац и ментор пројекта „независно Косово” – затим Уједињено Краљевство, Немачка и Француска, такође и Италија, ипак је јасно да претежан део човечанства, оних преко 150 земаља чланица УН, није нашао за сходно да противправну сецесију од 17. фебруара 2008. призна као легитимну и легалну.

Уосталом, доктрина „Косовски случај је јединствен и неће утицати на друге ситуације у свету”, доведена је ових дана у питање чак и у самом Вашингтону. Наиме, 17. априла 2008, пред Комисијом САД за безбедност и сарадњу у Европи, о теми „Јерменија после избора”, сведочио је и Метју Бриз, заменик помоћника за европске и евроазијске послове државногсекретара Кондолизе Рајс.

Говорећи о кризи око Нагорно Карабаха, Бриз је, поред осталог, рекао да посредници, међу којима je и он, настоје да се у Нагорно Карабаху постигне „компромис између легалног принципа територијалног интегритета држава и политичког принципа самоопредељења народа... који су садржани у Хелсиншком завршном акту”. Затим је прецизирао: „У том светлу смо размишљали о Косову, али наши доносиоци коначне одлуке су, без обзира на то, одлучили да наставе са Косовом онако како су урадили, знајући да ће то да нам створи тешкоће у случају Нагорно Карабаха, а, такође, и у сукобима у Абхазији и Јужној Осетији, у Грузији”. Закључио је: „Живот је постао компликованији због исхода на Косову...”

Примена доктрине о јединственом Косовукоја неће утицати на друге ситуације у свету, заиста је закомпликовала живот. У првом реду због тога што је проблем Косова иМетохије идеолошки изолован од стварног света, што је као такав идеолошки редефинисан у виртуелни сурогат стварности и, најзад, што је као сурогат стварности потпуно „ослобођен” свих чињеница и измештен из простора логике и рационалног расуђивања модерног времена у простор средњовековне схоластичке казуистике, где пука вера и слепо веровање играју пресудну улогу. Јер, само средњовековна схоластичка казуистика подржава доктрину да је „косовски случај јединствен” и да „неће утицати на друге ситуације у свету”, као што подржава и практичне последице примене ове доктрине на терену.

Да подсетим, истовремено функционисање Унмика, НАТО-а, односно Кфора, тзв. међународног представника који заступа самопроглашену тзв. међународну управљачку групу, мисије Еулекс која нема правно утемељење, илегално успостављених институција тзв. независног Косова, може се представити као кохерентна, легална и легитимна структура – само унутар средњовековне схоластичке казуистике, дакле само изван простора логике и рационалног расуђивања модерног времена. Зато је доктринарна интерпретација стања на Косову иМетохији у тако драматичном раскораку са стањем стварних чињеница живота.

Доктринарно Косово и стварно Косово јесу два радикално различита света – виртуелни свет јефтиних обмана политичке пропаганде и идеолошког волунтаризма, на једној страни, и комплексни свет чињеница и њихових међусобних релација, на другој. Бројне су последице успостављања ове спектакуларно драматичне дихотомије између доктринарног Косова и стварног Косова.

Да поменем ону последицу која се највише и најбоље види, а то је чињеница да су сви актери светских послова сада заробљени расправама о виртуелном Косову које се воде у нестварном доктринарном простору средњовековне схоластичке казуистике. То јепут који никуда не води.

Проблем о коме је реч може се, наиме, разрешити само кроз расправу о стварном Косову, што значи само унутар простора логике и рационалног расуђивања модерног времена, где одлучујућу реч има сила аргумената, а не аргументи силе.

Србија и ово министарство залажу се за такав приступ. Све што радимо усмерено је на рехабилитацију чињеница, логике, рационалног расуђивања и стварног решавања проблема стварног Косова. Ово је филозофска и практично политичка позиција Србије и овог министарства. Уверен сам да ће проблем стварног Косова ускоро заиста доћи на дневни ред.

(Уводна реч на састанку представника Министарства за КиМ са делегацијом Парламентарне скупштине НАТО, 22. априла 2008. у Београду. Делегација ПС НАТО боравила је у Београду у склопу припреме извештаја „Косово и будућност безбедности на Балкану” и извештаја „Операције НАТО-а” који ће бити разматрани на мајском заседању ПС НАТО, у Берлину)

помоћник министра за Косово и Метохију