Народни музеј отвара врата

– Простор атријума посвећен је археологији, носиоцима трагова живота из далеког палеолита, преко култура Лепенског Вира, Винче, и млађих праисторијских епоха, све до античке грчке и доминантне римске културе и уметности. Палеолитска колекција је један од највећих новитета, раније нисмо имали збирку за палеолит и мезолит, њено формирање резултат је истраживања која су почела 2002, њоме смо продубили период који покрива наша колекција. Иако је реч о предметима који на око нису много атрактивни, верујем да ће то публици бити интересантно, посебно јер је прича веома битна. Посебну пажњу увек привлаче златни и сребрни налази из античког и римског периода ? објашњава Гордана Грабеж, додајући да се овај део завршава касном антиком и капителима из Стоба, чиме се прелази на први спрат, у чијем се првом делу налазе средњовековни предмети, поређани кроз десет тематских целина. Представљен је период од средине раног средњег века, па све до Првог српског устанка.

– Реч је о изузетном, веома разнородном материјалу у који спадају накит, керамика, иконе, фреске и копије фресака, масивна камена пластика, богослужбени предмети и предмети примењене уметности, све од 10. па до 18. века. Они говоре о славној прошлости на нашим просторима. Некада је било много више крупне камене пластике, а мање ситних предмета, накита и керамике, али смо то сад променили па смо повећали број артефакатакоји сведоче о свакодневном животу људи, чиме је естетски моменат врхунских уметничких остварења употпуњен, посластицу чине емајлиране плочице са Хиландара – прича кустоскиња.

У другом делу изложбеног простора на истом спрату налазе се сале у којима су изложена дела српског сликарства 18. и 19. века, док је у последњем сегменту на овом нивоу избор цртежа и графика страних и домаћих аутора. Како истиче Гордана Грабеж, овај део поставке ће се мењати на три месеца, између осталог и због саме природе материјала, биће то додатно атрактивно.

– Динамика ће нам помоћи да приближимо технике које су представљале, на неки начин, и демократизацију уметности, будући да уља на платну тада нису била доступна свима, напротив.

Други спрат открива део који је, обично, за већину и најатрактивнији. Амбијент је ту, у складу са поменутим, посебан, а како смо се и уверили, ту су велики мајстори. Реч је делима страних уметника, од 14. до 20. века, њиховим сликама и пастелима, као и мањем броју скулптура које кореспондирају са одабраним делима, поред њих је и избор југословенског сликарства 20. века, представљен са 200 слика разнородних стилских покрета, уз пратећа и одговарајућа вајарска дела. Трећу целину чини велика сала, простор који ће убудуће бити коришћен за реализацију тематских изложби како Народног музеја тако и других музејских институција.

Треба истаћи и најзначајнија културна добра из блага које се овде чува, а већину ћете видети унутра. Ту су: монументалне скулптуре са Лепенског Вира (7. миленијум пре наше ере), Винчанске фигурине (6?5. миленијум пре наше ере), колица из Дупљаје (16. век пре наше ере), златне маске из Требеништа (6. век пре наше ере), остава сребрних посуда из Јабучја (1. век наше ере), Београдска камеја (4. век), бронзани портрет Константина Великог (4. век), Мирослављево јеванђеље (12. век), први новац кован у Србији краља Радослава (13. век), средњовековне фреске и иконе из православних манастира и цркава, бројна уметничка дела српских и југословенских аутора, попут Стеве Тодоровића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића (19. век), Надежде Петровић, Саве Шумановића или Ивана Мештровића (20. век), као и изванредна дела уметника из других земаља Европе, попут Карпача, Рубенса, Гвардија, Дега, Реноара, Матиса, Пикаса или Мондријана.

Од кафане „Дарданели” до данашње намене

Централна музејска институција Србије, највећа али и најстарија, налази се у здању које је подигнуто на месту некадашње кафане „Дарданели”, изграђено првобитно зарад Управе фондова 1902–1903, према пројектима архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, са украсним фасадним декорацијама, унутрашњим и спољашњим, чији је аутор Фрања Валдман, док за сликарске ауторство потписују Бора Ковачевић и Андреа Доменико.

Објекат је проширен и реконструисан у периоду између 1930. и 1933, по пројекту архитекте Војина Петровића, али је 1944. оштећен приликом бомбардовања, да би санација извршена 1946, према замисли архитекте Војислава Марковића, након чега је у зграду усељена Државна инвестициона банка. Тек 1950. зграда добија нову намену – тада је и додељена институцији која се до данас у њој налази.

Опет је рађена реконструкција, и то по пројекту архитекте Доброслава Ст. Павловића, како би се простор прилагодио потребама музеја, да би врата за публику била отворена 1952. Нову реконструкцију, која је обухватала враћање централне куполе и подизање новог централног тракта са радним просторима кустоса и лабораторијама за конзервацију извршили су 1965–66. године архитекти Александар Дероко, Петар Анагности и Зоран Петровић.

Стална поставка повучена је 2003. због тешког стања у којем се зграда налазила, да би грађевински радови на поновној обнови унутрашњости зграде и крова почели јула 2016, и они су подразумевали темељну санацију инсталација и уграђивање нових савремених система. Радови у музејским депоима, изложбеним просторима, конзерваторским атељеима, канцеларијама запослених и целокупном простору намењеном публици завршени су 31. марта ове године.

Збирке у колекцији

Око 45.000 археолошких предмета праисторијског, античког и средњовековног периода, 287.000 примерака новца античког, византијског, средњовековног периода и новог века са медаљама, плакетама и ордењем, око 16.000 ликовних дела српских, југословенских и страних уметника (слика, графика, цртежа, икона) и око 1.000 скулптура – све то чува се у збиркама ове куће, чији се већи део и налази у згради на Тргу републике. 

Када је реч о праисторији артефакти су груписани у неколико целина: Збирка за палеолит и мезолит, Збирка Лепенски Вир, Збирка за старији неолит, Збирка за млађи неолит и енеолит, Збирка бронзаног доба, Збирка гвозденог доба, Музеј Лепенски Вир и Збирка Ђердап – праисторијски период. 

Што се антике тиче ту су: Збирка грчко-хеленистичког периода, Збирка античких и средњовековних епиграфских и анепиграфских споменика, Збирка римског царског периода, Збирка Дуњић, Збирка Космај, Збирка за касну антику и рановизантијски период са Сеобом народа, Збирка античког новца, Збирка касноантичког новца и Збирка Ђердап – Римски период.
Средњи век простире се, такође, кроз неколико збирки: Археолошка збирка раног средњег века, Археолошка збирка позног средњег века, Збирка српске средњовековне и византијске уметности, Збирка послевизантијске уметности, Збирка античких и средњовековних епиграфских и анепиграфских споменика, Збирка византијског, српског и европског средњовековног новца, Збирка копија фресака и одливака пластике и Збирка Ђердап – средњи век.    

Нови век и модерно доба укључују: Збирку Музеја Вука и Доситеја, Збирку српског сликарства 18. и 19. века, Збирку цртежа и графика српских аутора 18. и 19 века, Збирку југословенског сликарства 20. века, Збирку југословенске скулптуре, Збирку цртежа и графика југословенских аутора 20. века, Збирку стране уметности, Збирку цртежа и графикa страних аутора, Збирку новца новог века, медаља и одликовања и Збирку Надежде и Растка Петровића – легат Љубице Луковић.