ЕУ нема план за сабирне центре миграната у Србији

Данашњи самит лидера ЕУ о реформама мигрантске политике Уније у Бриселу унапред је оцењен као кључан за даљу судбину европског пројекта због оштрог раскорака међу чланицама око даљег решавања прилива избеглица, економских миграната и тражилаца азила. Оснивање сабирних центара за мигранте „ негде изван ЕУ”, можда у северној Африци и на Балкану- један је спомињаних решења мигрантске кризе у ЕУ. Димитрис Аврамопулос, европски комесар за избеглице је поводом ових недоумица прихватио интервју за наш лист.

Предлог о изградњи сабирних центара у трећим земљама где би били послати мигранти тражиоци-азила који су већ ушли у ЕУ, „енергично је одбачена” на неформалном састанку лидера ЕУ окупљених у недељу 24. јуна у Бриселу- саопштила је Европска комисија. Да ли је ранија дебата о центрима за прихват миграната у северној Африци и на Балкану обустављена, и неће се наћи на дневном реду данашњег самита?

На неформалном радном састанку у недељу, ЕУ лидери дискутовали су о опцијама како да се боље позабаве спашавањем миграната  на мору, и да координирају искрцавање. Екстратериторијална примена ЕУ закона није могућа, нити је пожељна. Такве опције нису ни правно, ни практично изводиве, нити су у складу са ЕУ вредностима.Оно што верујемо да треба надаље размотрити јесте како да боље кординирамо опције за искрцавање у земљама ЕУ, као и у не-ЕУ државама- ово друго у тесној сарадњи са УНХЦР и Међународном организацијом за миграције (ИОМ). О томе ће даље бити речи на Европском Савету. Као што знате, прошлог уторка сам одржао састанке са министрима унутрашњих послова држава Западног Балкана, разговарали смо о свим потенцијалним путевима за бољу сарадњу у решавању нерегуларних миграција и секундарних кретања у региону, а ова идеја није била разматрана.

Како би све ЕУ сада могла ојачати контролу својих спољних граница? Води ли то обнови идеје о „ тврђави Европи”?

Наше спољне границе већ су сигурније захваљујући Европској агенцији за заштиту граница (Фронтекс) са више од 1300 европских граничних стражара на терену и сталним резервним снагама од око 1500 чувара. У будућности, Фронтекс би требало да буде ојачан средствима и овлашћењима за заштиту спољних граница и повећаном способношћу за подршку повратку. Дозволите ми да будем јасан: Европа никада неће затворити своје границе онима који беже од ратова или прогона  као и онима којима је потребна заштита. Не постоји и никада неће бити “ тврђава Европа”.

Поједине чланице ЕУ говоре о могућем затварању својих граница  ако дође до насилног „ секундарног кретања” миграната који су већ на тлу Уније. Да ли би то могло довести до укидања „ Шенгена”?

Дозволите ми да поновим да једностране мере нису одговор, оне не могу бити ефикасне онолико колико могу бити европске мере. „ Шенген” је једно од највећих достигнућа свих времена за грађане Европе и не може бити доведен у питање националним акцијама. Граничне контроле на унутрашњим границама јесу и треба да остану изузетак, крајња мера коју државе чланице могу усвојити у случају упорних озбиљних претњи јавној политици или унутрашњој безбедности.

Заједно са државама чланицама управо развијамо решења којима би остварили заједнички циљ да текуће привремене контроле на унутрашњим границама буду укинуте што је пре могуће. Зона Шенгена се мора у потпуности вратити свом нормалном функционисању, тако да се грађани могу слободно кретати.

Прецизније, предложили смо реформу Заједничког европског система азила који је осмишљен да обезсхрабри секундарно кретање и злоупотребу правила. Сада је време да европски лидери преузму одговорност ,да заокруже тај систем и усвоје га.

НАТО може лако да заустави бродове са мигрантима још на обалама Африке. Због чега ЕУ пушта избеглице да уђу на њену територију, уколико не планира да их прими

Европска врата увек ће бити отворена оним очајним људима којима је потребна заштита. Наши напори не иду у правцу да зауставимо мигранте или избеглице, већ да смањимо илегални прилив. Од велике кризе 2015. веома смо унапредили и применили мере које нам омогућавају да  ефикасно решавамо основне узроке, спречимо да се људи отискују на опасна путовања, боримо против кријумчара, али такође и да наставимо да спашавамо људе, да помажемо смештај, нудимо правне савете где је могуће. Хоће ли чланице Вишеградске групе бити санкционисане због одбијања да учествују у прихвату миграната?

Потребан нам је свеобухватни приступ као и правила како бисмо обезбедили да ниједна држава чланица не остане сама да се бори са изазовима миграција. Такво решење може бити само европско, не једнострано. Наша Унија изграђена је на принципима солидарности и заједничке одговорности.. Државе чланице не би требало да пробирају да ли желе да их следе или не. Европски савет ове седмице биће прилика за све лидере да дискутују о начинима на које желе да заједно иду напред, узимајући у обзир наше европске вредности и поштовање људског достојанства..

Какве су прогнозе:  колико миграната се предвиђа у новом таласу ?

Било би тешко прогнозирати број миграната који намерава да у будућности дође у Европу. Број миграната који стижу значајно је опао у задње две године. Захваљујући нашим заједничким напорима и сарадњи са кључним партнерима попут Турске, Западног Балкана и држава Северне Африке, ситуација је под контролом и прилив је којим се може управљати. Наравно, треба да останемо на опрезу. Неопходна су и структурна решења за будућност. Треба да размотримо све што мере које су нам на располагању да бисмо се боље бавили миграцијама. Стога смо и прелдожили да се снаге Фронтек—са увећају за 10.000 граничара до 2020. Надаље треба тесно да сарађујемо са кључним партнерима у редовима међународних организација, трећим земљама и нашим најближим суседима, да бисмо показали да смо у стању да изведемо солидне и координиране акције не само данас, већ и дугорочно.

Која идеја ће превагнути:  да прихватни центри буду у Африци, или на европском тлу, али ван граница ЕУ?

О таквим иницијативама нисмо дискутовали ни са афричким државама нити са земљама Западног Балкана. Наш циљ  није ни да развијамо аустралијски модел, нити да пребацимо нашу одговорност на треће земље. Оно што ми желимо јесте да се ангажујемо са нашим партнерима на Медитерану како бисмо обезбедили да очајни људи добију заштиту која им је неопходна и да буду третирани са одстојанством. Наша сарадња са кључним партнерима из трећих земаља доноси резултате.. Зато и желимо да истражимо како да надаље унапредимо сарадњу, укључујући и бољу координацију истрцавања, потраге и спашавања на мору.

Да ли постоји план да прихватни центри буду на територији Србије?

Не, никако. Дозволите ми да кажем да је регион западног Балкана један од најјачих партнера ЕУ у решавању питање нерегуларне миграције. Наша сарадња до сада, политички али и оперативно, дала је резултате на свим нивоима. Србија је играла и наставља да игра веома важну улогу у овом настојању.
Заправо, од 2007. године, региону Западног Балкана додељена је подршка у вези са миграцијама од 208,5 милиона евра. Циљ је углавном пружање подршке подизању стандарда граничне контроле; повећање стандарда у објектима за прихват азиланата; усклађивање стандарда о процедурама азила са стандардима ЕУ и заштиту и помоћ мигрантима и избеглицама у региону.

Поред тога, када је криза достигла врхунац у 2015. години, ЕУ је обезбедила 107,4 милиона евра за помоћ партнерима Западног Балкана у суочавању са миграционим притиском у вези са избегличком кризом на источном Медитерану. Србија је значајан корисник обе финансијске, али и политичке и оперативне подршке.

Ја сам у редовном контакту са замеником премијера и министра унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, са којим сам се видео прошле недеље и коме сам се захвалио на неуморним напорима да се заједно бавим изазовима миграције. Министарски састанак ЕУ-западног Балкана у Тирани у октобру биће важна прилика да се у блиској будућности гради на нашем заједничком напретку.