Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Помама за индексом ФОН-а

За 820 места конкурисало више од две хиљаде кандидата, а на Правном пријављено 219 кандидата мање од планираног броја
Помама за индексом ФОН-а
Овде се школују тражени инжењери информатике и менаџери (Фото Д. Јевремовић)

Рекордер по броју пријављених кандидата за упис на прву годину студија на Универзитету у Београду овог јуна је Факултет организационих наука – укупно их је 2.049, од којих ће 820 добити индекс (само 385 на буџету). Следећи по популарности је Филолошки са 1.318 пријављених, затим Медицински (1.209), Правни (1.181), Економски 1.160 и Електротехнички (1.144).

Насупрот томе, факултети с најмањим бројем кандидата за упис су: Факултет за физичку хемију (56), Физички (116), Православно-богословски (148), Шумарски (176), Хемијски (197).

Годинама један од најтраженијих, београдски Правни факултет овог јуна је рецимо подбацио у броју пријављених кандидата јер је факултетска управа планирала упис њих 1.400, а пријавило их се 219 мање. Исто тако, Филолошки факултет предвидео је упис 1.505. а пријавило их се око двеста мање. Разлике у бројевима код Пољопривредног факултета су још израженије – мање их је од плана за 332.

Реч је о великим факултетима који су деценијама по уписним квотама у врху листе међу београдским високошколским установама, па се и ови уписни минуси вероватно могу ублажити, ако не и потпуно нивелисати у септембарском уписном року. Међутим, на Шумарском факултету разлика између броја пријављених кандидата и предвиђених за упис је толика да ће тешко нестати и у допунском, септембарском року (предвиђен је упис 345 нових бруцоша, а пријавило их се 176).

Слични минуси забележени су и на неким факултетима Универзитета у Нишу. Нпр. Технолошки факултет у Лесковцу, који припада овом универзитету, има 58 пријава, а планирао је да упише дупло више студената, Факултет заштите на раду очекује упис 360, а за прву годину пријавило се њих 134.

Конкурс на Правном факултету Универзитета у Новом Саду предвиђа упис 780 нових студената, а пријавило се њих нешто више од четиристо, Технолошки је планирао 255, а пријавило се две трећине од тог броја.

Да ли ће поменути факултети покушати да у септембру поправе јунске уписне резултате? Неки су већ предузели одређене кораке. На сајту Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву истакли су обавештење да се кандидатима који су положили пријемни из математике на неком од техничких факултета признају резултати и да се могу уписати на краљевачки факултет. На Шумарском у Београду позивају матуранте који су положили пријемни испит на неком факултету Универзитета у Београду да се упишу на овај факултет без полагања додатног пријемног испита.

Проф. др Весна Голубовић Ћургуз, продекан за наставу на Шумарском, каже да је овај факултет и ранијих година објављивао такве позиве, а на питање откуд и на многим другим факултетима мањак пријављених кандидата она прво подсећа да је реч о малобројнијој генерацији рођеној 1999, али наводи и то да је факултета у Србији све више и да се у тој прерасподели појављују и разлике у броју кандидата у односу на раније године.

На питање откуд тај мањак на факултетима природних и техничких наука, др Голубовић примећује да млади, а и њихови родитељи, воде рачуна о томе где се пре могу запослити и зато су тренутно нарочито актуелна ИТ усмерења. 

И будућим психолозима „тесно” на Филозофском

Рекорд у разлици између предвиђеног броја места за упис и броја оних који су се пријавили на конкурс по свему судећи забележен је на Филозофском факултету у Београду, на одељењу за психологију: Министарство просвете и факултетска управа предвидели су упис њих 88, а пријаву за пријемни испит за будућег психолога доставило је њих 414! Слично интересовање за психологију је и на новосадском Филозофском факултету. На листи  жеља за упис студијског програма у 290 случајева на првом месту је психологија, иако овај факултет намерава да упише осамдесет будућих психолога.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Anja
To interesovanje za FON odjednom, je i za razmišljanje. Možda je i na FON prešla tradicija privatnih fakulteta da se ocene dobijaju za naučenu dvolisnicu, trebalo bi proveriti.
Milan Petrović
Treba videti koliko se zaposlilo svršenih studenata FON-a. I gde. I šta oni rade. U mojoj okolini dvoje već dve godine ne mogu da nađu posao. Kao i sa fak. političkih nauka. Kod nas je sve naopako. U razvijenim zemljama zna se koje su profesije najcenjenije i gde se lako zapošljava, a to su tradicionalne nauke i poslovi bez koje država ne može: pravnici, ekonomisti, lekari, stomatolozi, inženjeri raznih struka, naučnici svih profila, i td. FON će jako unaprediti našu državu...
Ljudmila
@Borivoje Brankovic Nije tacno da se svi najbolji zaposle. Sve zavisi koga znate a ne sta znate. Vecina odlazi u inostranstvo. Oni ciji su roditelji informaticari nasledjuju njihove poslove. Kao pravnici i lekari. Ostali na biro ili u skole i bakalnice.
Боривоје Банковић
Не би било лоше да се пре коментарисања информишете. Са ФОН-а излазе стручњаци за информатку који апсолутно не чекају посао, а најбоље студенте још у току студија врбују велике стране компаније. За правнике и економисте нисам чуо ништа слично.
Jelena
Kao prvo, '99 godiste je brojcano mala generacija, a kao drugo, sve je manje dece koja nisu iz Bg a ciji roditelji finansijski mogu da izdrze njihovo studiranje u prestonici. Beograd je drzava za sebe, a stanje u ostatku Srbije je sasvim drugacije i zivi se tesko. Jos kad se tome dodaju univerziteti u Nisu, Kragujevcu, Novom Sadu koji svake godine prosiruju ponudu fakulteta, plus privatni fakulteti, kojih je na svakom cosku, upisna slika Bg Univerziteta je ocekivana.
Милица
Није ни чудо, сада уписује факултет генерација '99, а тада је рођено мање деце него претходних година, плус бројни приватни факултети одвлаче студенте.
Sanja Stankovic
Kada bi fon povecao broj dece na budzet bilo bi odlicno .Jer deca cu nam mali genijalci a roditelji nemaju novca da ih finansiraju samostalno samo .Fon prima najmanji broj studenata a najvece je interesovanje

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.