Излаз за улаз

А Ољи Бећковић свака част!

Одржати водитељски ауторитет, сачувати концентрацију и привести емисију мирном крају упркос повременој хаотичности у надвикивању чак пет гостију у студију није лака ствар. Истина, ауторки „Утиска недеље” такве ситуације нису првина и иду јој, што се каже, у рок службе. Иза ње је прекодеценијско искуство у истеривању на чистац чињеница о домаћим актуелностима кроз суочавање политичких опонената пред лицем јавности. И са агресивним саговорницима и са непристојном публиком изборила се што осмехом што иронијом, а увек интелигентно, бритким духом, те је постала неприкосновен ТВ домаћин кога уважавају и с ове и с оне стране екрана. За гледаоце, она је неко ко пита у њихово име баш то што их занима, а за госте равноправан саговорник који има право не само да запиткује него и да коментарише.

Али кад се сучели пет кандидата за градоначелника Београда, са веома високим мишљењима или о вредности сопствене личности, или о свом досадашњем политичком учинку, или о личном поштењу, или о минулим заслугама, или о снази градитељских визија – или о свему томе заједно – тешко је савладати толику количину ега. И пошто се размене опаске о томе ко све лаже (или не говори истину), једна таква стигне и на рачун водитељке. Оштро јој се, наиме, замери што констатује ноторну ствар – да сви присутни исте ставке стављају на списак невоља нашег главног града. Сада гледаоцима остаје да се опредељују на основу свог утиска и да сами просуђују ко лаже а ко краде, ко то неће убудуће (или ће бар мање од претходника).

Ни Оља Бећковић, као уосталом ни друге њене колеге, није успела да допре до закључка о најбољем решењу за градњу моста преко Саве. Није, нажалост, разјашњена ни судбина Луке Београд и још неких капиталних продаја, пројеката, уговора. То су теме за „велике играче”. Обичним, „малим” Београђанима би, стога, практичније било да се усредсреде на мање важне и мање скупе ствари, па да градске оце притисну у погледу мреже водовода и канализације, нових обданишта, паркова, саобраћајних линија, градске хигијене, проходности тротоара, јавног осветљења, комуналних прописа у погледу габарита новоградњи, обнове запуштених фасада, уличног мобилијара, заштите од буке и аерозагађења...

Великог савезника при том имаће у програму Студија Б који савесно и свеобухватно оправдава задати концепт градске ТВ станице. Зато, вреди гледати емисије „Београде, добро јутро”, „Мој Београд”, „Три пута три”... И, нарочито, „Излаз за улаз”, па да се узме пелцер за узгој грађанске самоиницијативе и грађанске одговорности. Некада екипа, с придруженим познатим Београђанином, а сада сам Срђан Ивановић, агилан и ведар, анимира станаре да одржавају, сређен им на поклон, улаз у зграду. Из тога се рађа порив за акцију. Наставља се с улепшавањем и осталог заједничког добра – степеништа, лифтова, зелених површина...

Мало ли је почети од свог дворишта?