Плуто је и даље најмоћнији Бог ове планете

– Најзад су се неким срећним околностима ствари склопиле. Прво смо имали један сусрет у Београду, између управника националних позоришта, идеја о сарадњи обострано је прихваћена, а онда је у посету грчкој министарки културе, која је иначе глумица и коју познајем већ дуги низ година, дошао наш министар културе и оно што смо почели на нивоу позоришта добило је још чвршћи облик. Ова сарадња између два национална позоришта дешава се први пут и у том смислу је сигурно важан догађај, али оно што јој даје посебан значај је ипак премијера у Епидаурусу, који је заиста нешто јединство у позоришном свету – каже Никита Миливојевић за „Политику”.

Зашто је за овај, трећи по реду, наступ на Атинском лету одабрао баш последњу Аристофанову сачувану комедију „Плуто” која је први пут изведена 388. п.н.е. Миливојевић каже:

– Једно од мојих већих чуђења већ годинама јесу разне листе богатства које с времена на време можемо да пронађемо у новинама…Увек сам изнова запањен чињеницом да је неких отприлике стотинак људи богатије од готово читаве планете! И наравно да се онда питате: „Какав је ово уопште свет!?” У једном тренутку у Аристофановој комедији један од ликова, удварајући се Плуту, каже: „Све због тебе се дешава на овом свету…због тебе су све вештине што је изнашао људски ум, тебе се још нико заситио није.” Чини се готово невероватно да је ово написано пре више од 2.000 година. Постоје писци и текстови који ће једноставно бити актуелни заувек јер у многим стварима овај свет у суштини функционише одувек на исти начин, па је тако, поред осталог, подељен на богате и сиромашне. Богати, наравно, желе да остану богати и раде све што је у њиховој моћи да своје богатство увећају. Тако је одувек било и биће, ништа се ту није променило, нити хоће. Плуто је очигледно и даље најмоћнији Бог ове планете, покретач свега на свету, а разни „економски интереси” одређују све, како у време Аристофана, тако и данас.

Комедија „Плуто” („Богатство”) представљала је сатиру на политичке прилике у Атини, а име је добила по Плуту, богу обиља...

– Аристофан не би био то што јесте да није пре свега оригиналан. На почетку ове комедије откривамо да је Плуто у ствари некакав убоги „просјак”, сав у ритама, који је уз то још и слеп... Ускоро сазнајмо да га је Зевс тако сурово казнио и да је то главни разлог зашто је богатство наопако подељено на свету. Онда људи реше да га одведу у храм да му чувени Асклепије врати вид како би Плуто могао праведније да дели богатство, али ту се сада отвара низ нових проблема… Већ овако, само у неколико реченица испричана прича, мислим да делује више него инспиративно. Да ли је Плуто слеп или добро види, шта ради нама, изгледа је свеједно: Грчка и Србија су као лице и наличје на ситном новчићу Плута. Глава или писмо: нама је у суштини исто, наша улога у овој вечито савременој „светској комедији” не мења се много. Ми смо увек негде на зачељу трке и онима у врху је потпуно свеједно на ком смо месту, они нас једва и виде у гужви иза себе – подвлачи Миливојевић.

Он објашњава како је оформио грчко-српску ауторску екипу представе и какву ће сценску путању имати ова представа, будући да се најављује њено интензивно гостовање широм Грчке да би крајем септембра гостовала и у Београду:

– Подела је врло једноставна: хор је српски ансамбл, а све остале улоге играју грчки глумци. Хор иначе има и врло специфичан, музички задатак. Представа треба да се игра током лета у више градова, наравно увек у античким позориштима: Иродио, Елефсина, Тесалоники… крајем лета планира се и гостовање у Београду.