Храм подигли љубав и пријатељство

Андријевица – Пролеће је, прохладно, сунце прекрили беличасти облаци који додирују врхове витих јела и борова, стражара на брдима испод којих гргољи речица Кутскаја. Руског имена, чије порекло нико не зна да објасни, a дуго је већ некако домаће. Усред села, мало повише пута, наспрам гробља, пуно света. И побожна тишина. Марко, Матија, Нада, Ивана, Давид, Божидар... Свечано дотерани, озбиљни, а ведри. Деца, мајке, очеви, кумови, пријатељи на темељима будућег храма посвећеног светоме Сави. Чују се само речи свештеника Епархије будимљанско-никшићке које предводи владика Јоаникије. Лепшег почетка градње једног храма, чује се међу гостима, није могло бити.

А поред мештана Цецуна и околних села, оних који ту живе и осталих који су запослени у другим местима, гости и пријатељи из свих крајева Црне Горе. Смерно прате церемонију какву ово село још није видело.

– Лане је било тако, а летос, даће бог, биће и крштења и венчања. Под сводом храма овог светога, на којему су ове недеље зазвонила звона. Радови су приведени крају и ускоро ће освештавање цркве – казује владика Јоаникије.

– Све је почело спонтано, идеју је дала моја сестра Милијана. Цркве овде, колико памте старији, није било, најближа нам је била на историјском Књажевцу у Андријевици. И решисмо да између Зелетина и Комова одјекну звона. Ову цркву су подигли љубав и пријатељство – вели Михаило Ђукић, председник Црквеног одбора.

Од јануарске добре идеје која је лане рођена ту крај Кутскаје, није много прошло, а храм је већ скоро завршен. Плац, најлепше место у селу, наспрам гробља сеоског дао је Ратко Лалић. Цецуњанин из братства Васојевића. Онда је други донатор, такође Васојевић, архитекта Ранко Вуканић урадио пројекат храма. Потом је уследила помоћ са свих страна. Највише из Будве где живи део оних који су рођени у Цецунима, њихових пријатеља. Помогао је међу првима Моца Милић из Подгорице, хуманиста и добротвор, дајући цемент за темеље. Баћо Бујишић, Пљевљак који живи и ради у Подгорици, уписао се овако: „Дајем врата за будућу светињу да их дуго и срећно отварате најбољим поводима. Ви и ваши потомци.” Мирко Бараћ је дао камен, довео зидаре из Херцеговине који су озидали цркву. Андро Гошовић из Подгорице стигао је на освештавање темеља и уписао се као донатор. Донатор је и Станиша Бакрач из Плужина и многи други. Не граде се цркве сваки дан.

– Видите ову сјајну икону с ликом великог свеца којему је овај храм посвећен. То је поклон Срета Чолаковића из Подгорице. Имаћемо чиме да украсимо храм, многи ће још помоћи – закључује Михаило Ђукић.