Кад вуковци не положе пријемни
Нови бруцоши ове недеље коначно добијају индексе: почео је упис оних који су се после пријемног испита и сакупљених бодова из средње школе домогли уписних листа, с тим што су неки у буџетским, а неки у самофинансирајућим квотама. Буџетски, наравно, имају више бодова од самофинансирајућих, а на челу уписних спискова на скоро свим факултетима су они који су из сва четири разреда средње школе донели – петице.
Њих је међу новим бруцошима негде мање, негде више – тачније речено, много их је на тренутно најпопуларнијим факултетима, али их има и на осталима. Колико их је на популарним факултетима довољно говори податак да је на Електротехничком факултету од 1.169 пријављених за упис чак 338, или око трећине, током средње школе у сведочанствима имало само петице! Електротехнички ове године на буџет прима 430 студената, а укупно 712, али неће сви вуковци добити индекс на овом факултету. На смеру Електротехника и рачунарство чак 105 њих је испод црте за нове бруцоше.
Незнатно нижи проценат одликаша је и на Медицинском: од 1.209 пријављених кандидата, таквих је 277 (сваки четврти). И на ФОН-у, на којем је такође јуче почео упис, од 385 оних који ће бити на буџету, 149 из средње школе доноси све петице.
На другој страни су мање популарни факултети с неупоредиво мањим бројем петичара. Рецимо на Пољопривредном, на смеру Биљна производња, од 232 кандидата само њих 14 има максималних 40 бодова на основу средњошколског успеха. Или, на Педагошком факултету у Сомбору, од 40 кандидата за учитељски смер, нико нема све петице, а тако је и на смеру за васпитачице-васпитаче. Међутим, на Физичкој хемији у Београду, од 49 оних који су конкурисали за упис, чак једанаест је вуковаца.
На популарним факултетима и они који не могу да се похвале баш свим петицама такође имају висок средњошколски просек (углавном више од 35, од могућих 40 бодова), па зато питамо др Радивоја Стојковића, председника Заједнице гимназија Србије, како он објашњава ове високе оцене свршених средњошколаца. Он каже да не мисли да имамо превише вуковаца. Они су можда тренутно сконцентрисани на пријемним испитима на популарним факултетима, али требало би видети какав је њихов успех на пријемним испитима.
На констатацију да има петичара који у јакој конкуренцији, због малог броја освојених бодова на пријемном, нису успели да се овог јуна упишу на факултет, Стојковић каже да се и то дешава али да је то последица ситуације „када ученик учи за петицу, а не за знање”.
– Треба променити парадигму – не „лов на оцене” него тежња за знањем – коментарише Стојковић, али примећује и да двочасовни пријемни испит на факултету не мора да буде права мера знања свршених средњошколаца. Он зато помиње значај увођења државне матуре (од 2021) која би требало да потисне недостатке садашњег учења за оцене, мада ће на факултетима за које постоји велико интересовање вероватно и тада имати потребу за додатном провером знања потенцијалних студената. Стојковић у томе не види ништа спорно. Каже, зашто би провера знања била проблем.
Декан Електротехничког факултета у Београду проф. др Мило Томашевић, пак, сматра да оцене које средњошколци доносе на факултете понекад нису у складу с њиховим знањима и да је зато неопходно да пријемни испити на факултетима остану чак и после увођења најављене државне матуре.
На примедбу да је и сам пријемни некад лажни показатељ знања јер на двочасовном тесту неко може да освоји максималних 60 поена, а за четири године средње школе највише 40, професор Томашевић одговара да факултети мере знање неопходно за њихове студијске програме, а предност пријемног је у томе што су на испиту сви у истом положају. При том је изузетно важно имати тестове чија питања неће бити ни сувише тешка ни сувише лака. Ако су избегнути ови екстреми, поени добијени на основу средњошколског успеха неће бити пресудни за формирање ранг-листе за упис.
Откуд тако високе оцене ђака у средњим школама? Томашевић каже да се просечне оцене узимају и као показатељ квалитета школе, што онда снижава критеријуме оцењивања. Тај процес, подсећа декан, почиње још у основној школи где је, према подацима из 2016, вуковац сваки седми ученик.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
