Брак пуца у првим годинама или после сребрне свадбе
Највећи број бракова у Србији разведе се у првим годинама, а половина супружника не успева да прослави ни деценију заједничког живота, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику. Илустративни доказ тезе да деца нису малтер који цигле брачне заједнице држи на окупу јесте податак да више од половине супружника који су прошле године ставили тачку на брак има децу. Најновија бракоразводна статистика обилује занимљивим подацима и демантује предрасуде да су најстабилнији бракови оних супружника који су прославили сребрну свадбу – сваки седми брак разведен протекле године трајао је дуже од 25 година. Када су испратили децу на пут, чак 1.393 пара решила су да свако крене својим путем.
Посматрано из визуре статистике, сваки четврти брачни пар у Србији своје снове о прослави сребрне или златне свадбе завршава бракоразводном парницом. Језик бројки и слова сведочи да код породичног адвоката најчешће одлазе Војвођани и Београђани – сваки трећи брак који се склопи у нашој северној покрајини заврши се разводом, а сваки четврти београдски брак такође заврши у судској статистици. Изгледа да ветрови патријархата најснажније дувају у регионима Шумадије и Западне Србије – тек сваки пети брачни пар у овом региону одлучује да стави тачку на брак.
Просечна старост мушкарца при разводу брака износи 44 године, а жене – 40 година. Оне које верују у „баксузну” моћ бројева неће обрадовати податак да је просечно трајање разведеног брака 13,4 године. Када се слова на бракоразводној пресуди осуше, мајка је та која у највећем броју случајева из суднице излази као старатељ, али статистичари скрећу пажњу на чињеницу да расте број очева који преузимају старатељство над малишанима. Тако су у току 2017. године 3.662 детета након развода додељена мајци, за 707 малишана старатељ је отац, а о 687 деце заједно брину отац и мајка.
Стручњаци Републичког завода за статистику истичу да, иако број развода расте у апсолутном износу, стопа развода бракова је иста дуже од десет година – од 1.000 закључених бракова разведе се четвртина. Иако ти подаци на први поглед сведоче о кризи брака у Србији, бракоразводна статистика сведочи да је неупоредиво већи изазов сачувати брачну заједницу у Европи. Наиме, подаци Еуростата сведоче да се разведе више од 70 одсто бракова у Португалији, више од 60 одсто оних који се склопе у Данској, Белгији, Естонији и Чешкој и око 55 одсто бракова у Мађарској и Финској. Тачку на брачну заједницу стави и сваки други брачни пар у Русији, Француској, Бугарској, Холандији, Шведској и Украјини. Од свих европских народа само Албанци, Македонци и Црногорци имају нижи проценат развода – мање од 15 одсто. Статистика Еуростата сведочи и да се разведе око 40 одсто бракова у САД, Аустралији и Новом Зеланду.
Иако истраживање Републичког завода за статистику не открива мотивацију за одлазак код бракоразводног адвоката, искуство психолога и породичних терапеута говори да су прве године брака уједно и најтурбулентније, нарочито ако истовремено означавају и долазак бебе на свет, јер је родитељство синоним за велику одговорност и заједничко решавање многих проблема. Долазак детета обично заоштрава различите погледе на свет, ставове о васпитању детета и идеје о приоритетима породичног буџета.
Др Гордана Никић, психолог и породични терапеут, истиче да младој генерацији брак није идеал, односно круна партнерске љубави – они више теже страствености и уживању у животу, а не бурми и романтичној љубави.
– Ја мислим да њихово виђење љубави више одговара реалности него идеалистичко уверење романтичара да за свакога од нас постоји сродна душа са којом ћемо у срећи и задовољству живети до краја живота. Већина младих верује да ће променити неколико партнера током живота, да ће са некима од њих добити дете, али да највероватније неће остарити заједно – закључује овај психолог.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
