Римске некрополе око Зеленог венца

Људска лобања нађена у рушевинама старе куће у Југ Богдановој 20 на Зеленом венцу приликом копања за изградњу новог хотела налази се на Институту за судску медицину. Тамо ће бити анализирана, а када ће бити готови резултати још се не зна. Када је пронађена на четири метра дубине пре три дана, чуло се да је реч је највероватније о делу старијег скелета.

Како је овај простор био археолошко налазиште, а пре два века овде се налазило и Српско гробље, део популарног Зелењака 19. јула обишла је и стручна служба Завода за заштиту споменика културе. На градилишту у Југ Богдановој 20 није утврђено постојање археолошког културног слоја, нити било каквих археолошких налаза и остатака.

Треба напоменути да су одмах после полицијског увиђаја, 18. јула радови на градилишту настављени, а тоне земље одвезене са ове локације.

Какве тајне се крију у слојевима испод зграда на Зеленом венцу показаће време. Ако се у обзир узме шта се овде све вековима налазило, за археологе ће посла бити сигурно.

Прича о једном налазишту довољна је да заголица машту. У Бранковој улици 16, тридесетих година прошлог века откривена је римска некропола. О томе шта је тада нађено прича Раде Милић, археолог Центра за урбани развој.

– У непосредној близини Југ Богданове 20, у Бранковој улици, пронађено је античко гробље, југозападна некропола Сингидунума, античког града који се налазио на месту данашњег Београда.
До тог открића дошли су археолози још тридесетих година прошлог века када су, приликом просецања Бранкове улице ка Мосту краља Александра, (данашњем Бранковом) откривени римски гробови и керамика. Податке о значајном открићу публиковали су врхунски археолози који су истраживали прошлост античког Београда – Никола Вулић, Драга Гарашанин и Драгољуб Бојовић – објашњава Милић.
У том римском гробу из 1931, на некадашњем имању штампара Сладековића, пронађена су и три бронзана античка новчића, из времена римских царева Аурелијана и Клаудија Готског, који су владали у трећем веку нове ере.

– Гроб је сазидан од секундарно употребљених античких стела, односно од делова старијих римских гробова. Пронађена је плоча од пешчара са нишом у чијем је средишту људско попрсје. Натпис на плочи нам говори да је надгробни споменик поставио Валерије Лонгин свом преминулом сину Валерију Максимину. Пронађена је још једна фрагментована надгробна плоча коју је римском ислуженом војнику поставила његова супруга. И тај део археолошког налаза потиче из трећег века нове ере. У правцу према Поп Лукиној и Карађорђевој улици пронађено је још римских гробова – каже Милић.
Недалеко одатле, приликом грађевинских радова у Каменичкој улици откривена је и златна полиедарска наушница, изузетан налаз из периода раног средњег века и то из времена сеобе народа.
– Према подацима из старог инвентара Народног музеја у Београду, приликом копања темеља за зграду Лекарске коморе на Зеленом венцу откривено је 4, 5 килограма касноримског новца. Ближи подаци о условима овог налаза нису дати. Тај новац иначе потиче из петог века нове ере – напомиње Милић.

Много векова касније на простору око Зеленог венца било је Старо српско гробље, подељено на Велико и Кужно. Велико гробље било је смештено на падини где је данас Бранкова улица, а Кужно где су сахрањивани умрли од заразних болести налазило се у близини хотела „Палас”.

Указом кнеза Милоша 1826. године Старо гробље је премештено на простор данашњег парка „Ташмајдан”. Али нису сви умрли Београђани напустили Зелени венац. „Прелазак” на Таш добили су углавном они који су имали породице и новац. Сиротиња и самци остали су да чувају простор Зелењака.