Приватне базене нико не контролише

Осим спортских инспектора који би требало да контролишу само рад спасилачке службе постоји инспекцијски надзор који се односи на рад купалишта.

– Локалне самоуправе организују инспекцијски надзор пре отварања базена у сезони и то углавном на јавним купалиштима и по позиву управљача. Тај надзор у Београду, ради Секретаријат за комуналне и стамбене послове. Он образује комисију коју чине људи из комуналне инспекције, Градског завода за јавно здравље, Министарства унутрашњих послова – сектора за ванредне ситуације, грађевинске инспекције. Између осталог та инспекција обавља надзор да ли купалиште има организовану спасилачку службу или не. Сваки спасилац појединачно прилаже своја документа о оспособљености и лекарско уверење – наглашава Грујић и напомиње да већина приватних базена уопште и не пријави почетак рада па их инспекција и не контролише.

Оно што инспекцији не може да покаже ниједан српски спасилац у последње четири године је дозвола за рад која се добија на крају обуке. Министарство спорта је донело пропис да те дозволе издаје Црвени крст, али процедуре у вези са тим на Уставном суду још нису изведене до краја. Како сазнајемо у поступку су усвајања.

На основу Закона о спорту пословима стручног оспособљавања спасилаца могу се бавити високошколске установе, организације у области спорта које испуњавају услове у погледу простора, опреме и кадрова, национална стручна спортска удружења и надлежни национални спортски савез (за спасилаштво на води то је Црвени крст Србије).

– У току првих шест месеци Црвени крст Србије реализовао је осам обука стручног оспособљавања спасилаца на води које је завршило 89 кандидата. Прошле године одржали смо 23 обуке које су завршила 244 спасиоца – каже Ранко Демировић, стручни сарадник Црвеног крста Србије.

Ови подаци односе се само на Црвени крст, али тачан број спасилаца у Србији није познат. Сваки спасилац на води треба да савлада програме стручног оспособљавања у трајању од 60 часова за звање помоћни спасилац на води, или 120 часова за звање спасилац на води, или 240 часова за звање спасилац на води инструктор.

Стручњаци за непливаче и анимацију

Правилником о условима за обављање спортске делатности прописано је да онај ко управља купалиштем може да обавља ту делатност уколико се о сигурности полазника школе пливања, анимације на купалишту, обуке пливања и тренинга пливања старају спортски стручњаци са одговарајућим звањем, каже Ранко Демировић.

Онај ко на купалиште води особе са инвалидитетом или организовану групу деце, дужан је да брине о њиховој сигурности и да при доласку на купалиште о њима обавести спасиоца. 

За олимпијски базен четири спасиоца

Правилником је тачно дефинисано колико спасилаца мора да буде ангажовано за одређену површину базена. Олимпијски базен (површине 50 пута 20 метара) мора да има четири спасиоца.

„Ако базен прима више од 1.200 посетилаца, обавезно мора да постоји и лекарско особље. У другим ситуацијама, базен мора да буде на вези са најближом здравственом установом, да би у случају интервенције могли да реагују што пре”, каже Владимир Грујић.

Председник Удружења спасилаца на води Србије саветује све посетиоце базена да обавезно поштују сва правила (препоруке и забране) која су истакнута на улазима и на купалиштима. Основно правило је да непливачи не смеју да користе пливачке, дубоке базене. Забрањено је скакање, гурање на ивици базена, трчање по плочицама… Роњење у базену без надзора веома је опасно. Увек треба слушати савете спасилаца и пријавити им здравствени проблем, а родитељи обавезно морају да надзиру децу у базену.