Privatne bazene niko ne kontroliše
Za samo dva dana na bazenima u Srbiji nastradala su dvojica dečaka. Tinejdžer iz Tuzle udavio se u okolini Jagodine, u bazenu hotela „Alfa”, dok se sedamnaestogodišnjak utopio u jednom od bazena kompleksa u Jakovu. Zbog prve nesreće policija je privela tri osumnjičene osobe i za jednom traga, a okolnosti drugog događaja i dalje se ispituju.
„U letnjoj sezoni u Srbiji se utopi pedesetak osoba, a poneki takvi slučajevi se beleže na bazenima koji važe za najbezbednija kupališta. Tim tragedijama najčešće prethodi propust u radu”, kaže Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije i dodaje da su posebno problematični privatni bazeni. Neki ne ispunjavaju osnovne zakonske uslove. Razlog tome je možda i to što se nedovoljno kontrolišu. U Zakonu o sportu navodi se da lokalna samouprava organizuje inspekcijski nadzor nad bazenima i da to radi nadležni organ, preko gradskog, odnosno opštinskog sportskog inspektora. Iako slovo zakona propisuje jedno, stanje na terenu je drugačije.
– Prema propisima bi sportski inspektori trebalo da kontrolišu rad spasilaca, ali se u praksi to ne dešava, osim ako neko ne podnese prijavu zbog incidenta. Pretpostavljam da je razlog nedovoljan broj inspektora jer u njihovoj nadležnosti nije samo rad spasilaca. Što se tiče nadzora nismo imali slučajeve da neko preventivno obavlja kontrolu nad radom spasilačkih službi – objašnjava Grujić.
Osim sportskih inspektora koji bi trebalo da kontrolišu samo rad spasilačke službe postoji inspekcijski nadzor koji se odnosi na rad kupališta.
– Lokalne samouprave organizuju inspekcijski nadzor pre otvaranja bazena u sezoni i to uglavnom na javnim kupalištima i po pozivu upravljača. Taj nadzor u Beogradu, radi Sekretarijat za komunalne i stambene poslove. On obrazuje komisiju koju čine ljudi iz komunalne inspekcije, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Ministarstva unutrašnjih poslova – sektora za vanredne situacije, građevinske inspekcije. Između ostalog ta inspekcija obavlja nadzor da li kupalište ima organizovanu spasilačku službu ili ne. Svaki spasilac pojedinačno prilaže svoja dokumenta o osposobljenosti i lekarsko uverenje – naglašava Grujić i napominje da većina privatnih bazena uopšte i ne prijavi početak rada pa ih inspekcija i ne kontroliše.
Ono što inspekciji ne može da pokaže nijedan srpski spasilac u poslednje četiri godine je dozvola za rad koja se dobija na kraju obuke. Ministarstvo sporta je donelo propis da te dozvole izdaje Crveni krst, ali procedure u vezi sa tim na Ustavnom sudu još nisu izvedene do kraja. Kako saznajemo u postupku su usvajanja.
Na osnovu Zakona o sportu poslovima stručnog osposobljavanja spasilaca mogu se baviti visokoškolske ustanove, organizacije u oblasti sporta koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme i kadrova, nacionalna stručna sportska udruženja i nadležni nacionalni sportski savez (za spasilaštvo na vodi to je Crveni krst Srbije).
– U toku prvih šest meseci Crveni krst Srbije realizovao je osam obuka stručnog osposobljavanja spasilaca na vodi koje je završilo 89 kandidata. Prošle godine održali smo 23 obuke koje su završila 244 spasioca – kaže Ranko Demirović, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije.
Ovi podaci odnose se samo na Crveni krst, ali tačan broj spasilaca u Srbiji nije poznat. Svaki spasilac na vodi treba da savlada programe stručnog osposobljavanja u trajanju od 60 časova za zvanje pomoćni spasilac na vodi, ili 120 časova za zvanje spasilac na vodi, ili 240 časova za zvanje spasilac na vodi instruktor.
Stručnjaci za neplivače i animaciju
Pravilnikom o uslovima za obavljanje sportske delatnosti propisano je da onaj ko upravlja kupalištem može da obavlja tu delatnost ukoliko se o sigurnosti polaznika škole plivanja, animacije na kupalištu, obuke plivanja i treninga plivanja staraju sportski stručnjaci sa odgovarajućim zvanjem, kaže Ranko Demirović.
Onaj ko na kupalište vodi osobe sa invaliditetom ili organizovanu grupu dece, dužan je da brine o njihovoj sigurnosti i da pri dolasku na kupalište o njima obavesti spasioca.
Za olimpijski bazen četiri spasioca
Pravilnikom je tačno definisano koliko spasilaca mora da bude angažovano za određenu površinu bazena. Olimpijski bazen (površine 50 puta 20 metara) mora da ima četiri spasioca.
„Ako bazen prima više od 1.200 posetilaca, obavezno mora da postoji i lekarsko osoblje. U drugim situacijama, bazen mora da bude na vezi sa najbližom zdravstvenom ustanovom, da bi u slučaju intervencije mogli da reaguju što pre”, kaže Vladimir Grujić.
Predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije savetuje sve posetioce bazena da obavezno poštuju sva pravila (preporuke i zabrane) koja su istaknuta na ulazima i na kupalištima. Osnovno pravilo je da neplivači ne smeju da koriste plivačke, duboke bazene. Zabranjeno je skakanje, guranje na ivici bazena, trčanje po pločicama… Ronjenje u bazenu bez nadzora veoma je opasno. Uvek treba slušati savete spasilaca i prijaviti im zdravstveni problem, a roditelji obavezno moraju da nadziru decu u bazenu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
