Брза храна подстиче депресију

– Избалансираном исхраном и уносом хранљивих супстанци и дијететских суплемената може се превентивно деловати на појаву и утицати на степен и развој менталних обољења код деце, али и код одраслих особа – каже др Павловић, специјалиста дечје и адолесцентске психијатрије, у разговору за наш лист.

Подсећа да је амерички нобеловац Лајнус Полинг 1968. године указао на значај коришћења одређених намирница приликом лечења менталних обољења и први употребио израз ортомолекуларно.

Баш због тога, како каже, мора стално да нам буде у глави позната изрека: „Оно си што поједеш”.

– Мозак функционише захваљујући неуротрансмитерима, за чије је стварање неопходан читав оркестар хранљивих супстанци, попут магнезијума, аминокиселина или цинка. Уколико исхрана одређене особе није одговарајућа изостају адекватни неуротрансмитери – објашњава наша саговорница.

Осим тога, већина новијих, углавном америчких студија указује да избацивање глутена, протеина житарица, и казеина, протеина млека, из исхране деце са аутизмом може довести до знатног побољшања њиховог стања.

– Нови режим исхране доводи до побољшања визуелног контакта, социјалне мотивисаности, концентрације, смањења раздражљивости и хиперактивности код деце. Доноси им бољи и квалитетнији сан. Иако не можемо да тврдимо да неодговарајућа исхрана изазива аутизам, постоји метаболичка теорија која тврди да некомплетно варење глутена и казеина има опојно дејство на мозак – речи су наше саговорнице.

Она додаје да се здраве навике у исхрани детета граде до пете или шесте године живота. Тада дете и заволи одређене намирнице.

– Веома је важно да родитељи пруже добар пример детету. Када је о исхрани деце реч, неопходно је избацити индустријски прерађену и рафинисану храну. Нажалост, наша деца најчешће за ужину носе разне грицкалице, газиране сокове, кекс, слаткише или пицу. Све то у организам мора да се уноси дозирано. Не само да је реч о „празним калоријама”, већ ова храна исцрпљује менталну и физичку енергију детета, утиче на расположење и ремети му бистрину ума – упозорава др Павловић.

Додаје да су деца врло осетљива на шећер, чије конзумирање доводи до стварања великих количина адреналина, убрзавања пулса и крвног притиска. То ствара унутрашњи немир, увећава раздражљивост, смањује концентрацију и отежава учење.

Наша саговорница додаје да се конвенционална психијатрија највише бави симптомима болести, а нутритивна, којој се она посветила, тражи узроке и испитује „индивидуални биохемијски профил пацијента”. Ова грана психијатрије обједињује конвенционално лечење са одређеном нутритивном терапијом и физичком активношћу. Одговарајући лекови и психотерапија се подразумевају. Циљ је постизање баланса на физичком, менталном, емотивном, социјалном и духовном плану.

Комплекс витамина за здраво одрастање

За учење су неопходни интелигенција, мотивација и концентрација, објашњава др Тијана Антин Павловић, а на све то може утицати начин исхране током детињства. Поред витамин Бе комплекса, витамина Це, калцијума, магнезијума, цинка и јода, неопходно је уносити и омега 3 незасићене масне киселине, којих највише има у риби и хладно цеђеним уљима. Основни састојци здравог доручка, али и свих оброка, јесу интегралне житарице, воће, поврће, риба, посно месо, бадеми, лешници, ораси, свеже цеђени природни сокови…

– Раније су деца пила куглице рибљег уља, које је богато омега 3 масним киселима. Сећам се да сам га и ја као дете свакодневно пила у вртићу. Не знам зашто је то изашло из праксе, али би зато родитељи требало да уведу овај суплемент деци. То би требало да пију и труднице – каже наша саговорница, уз напомену да се недостатак омега 3 масних киселина често јавља код деце која имају поремећај пажње или су хиперактивна (АДХД). Осим тога, малишанима данас веома често недостаје и витамин Де, што се повезује са многобројним психијатријским стањима, најчешће са појавом ране шизофреније и спектром аутистичних поремећаја.