Помен за Србе и Јевреје страдале на Шушњару

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Већ у првим месецима Другог светског рата и четири месеца пошто је у априлу 1941. године успостављена Независна држава Хрватска, почињени су страшни злочини, а у једном од њих – на Шушњару код Санског Моста – од усташке руке страдало је 5.500 људи, углавном Срба.

На Шушњару је пре 77 година страдало и око 50 Јевреја, а у тадашњем Санском срезу своју веру и нацију животом је платило безмало десет хиљада Срба. У сећање на њих и крвави Илиндан 1941. јуче су положени венци на локацијама Милин бирт и Клаоница, запаљене су свеће и служен је парастос.

О монструозности злочина у Шушњару деценијама се писало. Поједини хроничари су забележили да су усташе везале људе бодљикавом жицом, водећи их кроз град све до места где су, у две гробнице, скончали.  

Страдања у Шушњару само су једно од десетина места на којима су Срби масовно убијани у време НДХ, иако се та истребљења најчешће везују за јасеновачки систем концентрационих кампова, као и за логоре у Госпићу и Старој Градишки или страдања на Пагу, Пребиловцима...   

Недалеко од Санског Моста је и градић Бихаћ, где је у Гаравицама од усташке руке у лето 1941. настрадало 12.000 особа, махом Срба. Памти се, како редовно известе медији у РС, да је на Гаравицама у лето 1941. убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника. Српски представници већ годинама истичу да је пројекат НДХ окончан етничким чишћењем у „Олуји” за време протеклог рата.

У образложењу одлуке Комисије за очување националних споменика БиХ из 2003. године, којом је Меморијални комплекс Шушњар, који је у Федерацији БиХ, проглашен за национални споменик БиХ, наведено је да су на том месту покопана тела 27 Срба које су Немци стрељали у мају 1941. јер су се побунили због одлуке НДХ која их је спречила да прославе Ђурђевдан. Стрељани су, како је наведено, због одмазде за немачке жртве.

У образложењу се даље наводи да су у августу 1941. на православни празник Илиндан на Шушњару стрељани Срби који су сакупљени из града и околине. „Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. Постоје подаци да је том приликом побијено неколико хиљада становника ове регије”, наводи се у образложењу одлуке.

Такође се подсећа на то да је једно од спорних питања приликом иницијативе за изградњу меморијала 1968. године било то да ли да спомен-комплекс буде посвећен свим жртвама рата или само онима који су убијени на том месту. Одлучено је, наводи се, да то буде „споменик жртвама фашистичког терора и борцима НОР-а града Санског Моста  и околине”.

Председник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, обраћајући се присутнима на Шушњару, рекао је да на овом месту могу да стоје само два симбола, а то су православни крст и Давидова звезда јер су ту страдали искључиво Срби и Јевреји. Он је нагласио да ће РС и даље инсистирати на томе да парламент БиХ, као што је то учинила Скупштина РС, усвоји одговарајући акт и осуди геноцид НДХ који је почињен над Србима, Јеврејима, Ромима и другим антифашистима у току Другог светског рата.

У Доњој Градини сећање на Роме убијене у Холокаусту

У Доњој Градини обележен је Међународни дан сећања на ромске жртве Холокауста у Другом светском рату, који су организовали Женска ромска мрежа „Успјех”, уз подршку Мисије ОЕБС-а у БиХ и фондације ОАК. Обележавању у Спомен-подручју Доња Градина присуствовали су Огњен Тадић, заменик председавајућег Дома народа парламента БиХ, и Борислав Бојић, председавајући Комисије за људска права парламента БиХ.

Бојић је изјавио да је у масовним гробницама на просторима Доње Градине, Уштице и Новске сахрањено око 40.000 Рома, од којих велики број деце и жена, убијених од стране фашиста и усташа у логору Јасеновац.