Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Откупљено 15.700 тона пшенице

Цена ове житарице на светским берзама расте, што иде на руку извозу из Србије, без обзира на нешто нижи квалитет зрна због честих киша
Откупљено 15.700 тона пшенице
(Фото Петар Павловић)

 Жетва пшенице која је ове године у Србији трајала 40 дана, најдуже у историји, завршена је, а у Удружењу жита Србије процењују род на 3,3 милиона тона, али и наводе да је квалитет зрна различит у зависности од количине падавина током жетве.

Председник удружења Вукосав Савковић рекао је за Танјуг да је за домаће потребе довољно 1,5 милиона тона, а да ће све количине изнад тога бити намењене извозу за који каже да иде очекиваним темпом. „У јулу смо извезли око 200.000 тона пшенице, а у августу очекујемо извоз до 250.000 тона”, рекао је Савковић и додао да је за продавце добро што цена пшенице у свету расте.

Према подацима Удружења жита Србије, под пшеницом је ове године засејано 675.000 хектара, а Савковић наводи да је процењени род око пет тона по хектару.

Упитан о квалитету зрна, одговара да је квалитет различит у зависности од количине кише која је пала током жетве. Први део жетве је био без падавина, па је, како каже, 40 одсто пожњевеног зрна у том периоду изузетног квалитета, али је преосталих 60 одсто различитог квалитета у зависности од степена оштећења зрна услед кише и поплава. „То не значи да је 60 одсто пшенице лошијег квалитета него да пшеница није прошла без последица услед велике количине падавина”, објашњава Савковић, који као озбиљне проблеме наводи пад хектолитарске масе и појаву проклијалих зрна.

Да је, без обзира на почетне амбициозне планове, велики проблем квалитет овогодишњег рода пшенице који је нижи због огромне количине падавина током жетве упозоравају и у Дирекцији за робне резерве, која ове године планира откуп 28.000 тона меркантилне пшенице.

В.д. директора Дирекције за робне резерве Зорица Анђелковић је за Танјуг рекла да је до сада откупљено 15.700 тона, по цени од 18 динара са ПДВ-ом за килограм. „Велике количине пшенице смо одбили због неодговарајућег квалитета. За робне резерве откупљујемо пшеницу у одређеном стандарду”, објаснила је Анђелковићева и додала да је већи део пшенице у категорији сточне, али и да ће цена доброг зрна ићи на више.

У Продуктној берзи Нови Сад кажу да цена пшенице на светским берзама расте, што иде на руку извозу те житарице из Србије, без обзира на нешто нижи квалитет зрна због честих киша.

Директор Продуктне берзе у Новом Саду Милош Јањић је за Танјуг рекао да је тренутно пшеница најатрактивнија роба за трговање, чија цена бележи раст.

Навео је да се извозна цена пшенице на берзама креће од 160 до 164 евра по тони.

Иначе, цена пшенице на Продуктној берзи у Новом Саду је 18 динара по килограму, без ПДВ, а Јањић подсећа да је у жетви била 16,5 динара.

Објаснио је да актуелна ситуација иде на руку извозу пшенице из Србије будући да су приноси те житарице мањи због суше и високих температура у западној и северној Европи, али и пада производње у Русији и Украјини.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша
Када ће Србија уместо жита извозити производе од жита? Значи тестенине, прашкове итд? Доста је расипања сирова.
marko
Мешате бабе и жабе, то су два сектора, сектор трговине сировинама и сектор трговине финалним производима. УСА, ЕУ, Русија, такође продају сировине, чак шта више највећи су у свету, а није да нису развијени. Једноставно многе земље просто требају сировие за своје потребе, и то је то, никад неће ни купити ваашу тестенину и сл. Купују јечам, сирак, кукуруз, сами хране стоку, и неће купити ваше месо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.