Српски узлет на светском дигиталном тржишту рада

У нашем региону, према појединим проценама, има око 20.000 људи који се баве овим послом, али велика већина има бојазан од тога да држава овај вид пословања не препозна као уносан посао, уведе порезе, а заузврат не пружи подршку.

Будући да се послодавац налази ван земље, радници од којих се многи воде као консултанти и фриленсери, сами треба да воде бригу о доприносима за социјално, пензионо и здравствено осигурање.

Према подацима Светске банке, Србија се 2015. године позиционирала на 25. месту као извор радне снаге на дигиталном тржишту рада, док најновији подаци с Оксфорда показују да смо ушли у топ 20 земаља света. У Европи, поред Србије, највећи део дигиталних радника имају Украјина и Румунија.

Ко су ти људи, како долазе до посла, колико месечно зарађују, јесу ли им радна права довољно заштићена у Србији, какав приступ имају социјалним, здравственим и пензионим услугама, могу ли да очекују  подршку државе?

Захваљујући Центру за истраживање јавних политика који тренутно спроводи онлајн анкету међу дигиталним радницима у нашој земљи, на мноштво таквих питања до средине августа одговоре ће дати 250 испитаника.

– Поента анкете није само да одредимо профил таквих радника, него нас занима и прича о праву на достојанствени рад: да ли плаћају себи доприносе, колико се осећају материјално сигурно... Досад се позиву одазвало њих око 200 – истиче Бранка Анђелковић, програмска директорка центра.

Подаци из анкете показују да је дигитални радник у Србији најчешће мушкарац стар између 26 и 35 година, има високо образовање, ради тридесетак сати недељно... Највећи број њих пружа услуге у домену дизајна, архитектуре, моделинга... ИТ је друга тражена област, док се трећа категорија послова односи на писање и превођење, а и ту доминирају жене. До посла долазе углавном сами. Региструју се на некој од платформи, додају своје вештине које се нуде на тржишту рада, понуде цену рада, и онда их неко ангажује. Али, постоје и платформе које траже елитне таленте. Зараде таквих људи су велике. Свима им је ипак заједничко да су плаћени по сату и пројекту. Просечно зараде су мање од 1.000 евра, а ако желе да послују ван сиве зоне, док поплаћају порезе, не остане им превише новца.

У свету се води битка да ли ће дигитални радник бити препознат само на такав начин или може да очекује да добије статус правог радника.

– Код нас је то несигуран посао. Доста њих види то као додатни извор проход, док је многима главни мотив само да раде за глобално тржиште. Пошто су у понуди често послови за које нема тражње на домаћем тржишту, као што је на пример 3Д моделинг у архитектури, нашим људима је то изазов јер на глобалном нивоу могу да нађу велики број клијената, а и зарада је онда велика – открива Јелена Шапић, главна истраживачица на пројекту „Гиг економија у Србији – ко су дигитални радници из Србије”, додајући да не постоји законска заштита права дигиталних радника.

– Држава још ништа не може да предузме по питању њиховог радног статуса, тако да морају да смисле неке механизме удруживања. Засад имају могућности да оснују своју фирму, агенцију или да постану паушалци. У њиховом случају држава не може да буде актер у преговарању око статуса јер је реч о планетарној радној снази, коју упошљавају платформе које се налазе свугде по свету. Зато је важно питање како Србија може да наметне неку регулативу која би била обавезујућа. Овде је потребно размишљати о томе да се фриленсерима понуде јевтиније социјалне и здравствене шеме, да би они сами могли да уплаћује део средстава за доприносе и осигурање и тако опстану – сматра Шапићева.

Велику улогу у заштити радника играју и саме платформе, јер често посредују у конфликтима који настају између радника и клијента ако,  рецимо, клијент не уплати договорену суму новца фриленсеру за његов остварени рад. Оне често стају на страну клијента, па борба за своја права остаје само на плећима ангажованог радника. Зато је, на пример, у Немачкој, да би се обезбедили фер услови рада на платформама, недавно основана фондација која ће рангирати платформе у односу на услове који пружају радницима, открива Јелена Шапић.