Одеш на воз у „Прокоп”, а он крене из Земуна
Деценијама уназад знало се – ко у Београд долази возом или њиме одлази углавном је био упућен на Главну железничку станицу. Њу нису користили само возови из система „БГ воза” и банатски, али одређена правилност је постојала. Прва значајнија промена у навикама путника десила се 2016. када је део домаћих возова пребачен на „Прокоп”. Да ова станица полако постаје главна постало је јасно прошлог децембра када је готово сав домаћи путнички саобраћај тамо пресељен. Главној је остао само овај предзнак у имену и свега десетак полазака, углавном међународних.
Већ тада се могло наслутити да ће се у Београдском железничком чвору догодити својеврстан карамбол. Не само због тога што се знало да ће Главна бити затворена 1. јула 2018. и што недовршеном „Београд центру” фали много тога, већ и зато што је крајем 2017. обзнањено да на „Прокоп” неће моћи да рачунају путници који користе ауто-возове. Као алтернатива ускочио је заборављени Топчидер јер Техничко-путничка станица Земун, где би у у будућности аутомобили требало да се утоварују, још није сређена.
Тешко да је ико пре неколико месеци могао да замисли да ће у Београдском чвору овог лета за свега месец дана завладати циркус у коме путници не могу да се снађу. Они су се нашли у чуду када су барски возови почели да саобраћају са прилично одсечене топчидерске станице, а наредни налет збуњености и несналажења уследио је 1. јула када је затворена Главна и када су на „Прокоп” пребачени и међународни возови.
– Путници и даље одлазе на Главну не знајући да је затворена, а проблем је што нису на време на станици била окачена видљива обавештења о затварању и зато мора да се „хвата” такси до „Прокопа” и Топчидера, што кошта по неколико стотина динара
– Путнике збуњује званични назив „Прокопа” јер када добију обавештење да им воз полази из „Београд центра”, већина и даље мисли на Главну
Путници се још нису снашли ни са овим новинама, а због обимних радова на прузи Београд – Стара Пазова наново су претумбани поласци и доласци возова. Није спорно што се пруга сређује, али проблематично је што се у току свих тих промена на путнике, чини се, није довољно мислило.
Одавно је било познато да ће због „Београда на води” Главна морати да се угаси, да на „Прокопу” не могу да се утоварују аутомобили, као и да ће на реорганизацију саобраћаја у чвору утицати и радови на прузи. Времена је било довољно да почну припреме за квалитетно пресељење и опремање станица и да се благовремено обавесте путници. Али, додатно претумбавање полазака и долазака возова у Београдском чвору обзнањено је прилично касно.
Због великих радова на прузи, који ће прилично трајати, тако су пре десетак дана промењене станице за многе возове. Сада су шидски и сремскомитровачки возови усмерени на „Прокоп”, Земун и Батајницу. Поласци новосадских и суботичких возова организују се из „Београд центра”, Земуна и Новог Београда, а нишких, ужичких и међународних из „Прокопа” и Топчидера. На све то, ових дана почели су и краткотрајни радови на прузи у Реснику, али они су поласке возова ка Бару, Ужицу, Нишу и Сталаћу, привремено преселили у приградске делове престонице. Зато, просечан путник пре него што се одлучи да крене на станицу сада мора врло детаљно да испроверава ред вожње. И боље је да то чини на сајту „Србија воза”.
– Пре неколико дана позвала сам кол центар железница. Десет минута чекала да добијем оператера и таман када сам мислила да сам дошла на ред са друге стране чула сам поруку да не могу да успоставим везу, да више не раде. Нисам сигурна да су се баш тако изразили, али је поента била да не могу да ми дају информацију. То је крајње безобразно, поготову сада када се сва ова чуда дешавају – поделила је искуство читатељка Вера Мирковић.
Нарочито је проблематично и што огромне промене у крвотоку железничког саобраћаја нису усклађене са јавним градским превозом. Надлежни се хвале да је побољшана веза „Прокопа” и Топчидера са остатком града. Али само ко редовно користи железницу зна да нису довољни аутобуси 34, 36 и 38А који се једини спуштају до сада већ прилично прометног „Прокопа” и линије 3, 3Л и 38А до Топчидера.
Овим двема станицама дата је важна улога, али утисак које оне остављају на домаће и стране путнике је прилично лош. Не само због јавног превоза. На подземни „Прокоп” путници имају замерке због зарђале арматуре на плочи, непостојеће станичне зграде, недостатка покретних степеница, лифтова и радњи, а на Топчидер због малене чекаонице и мало паркинг места.
Надлежни за неке од ових садржаја најављују да ће бити ускоро сређени, али као да заборављају да најаве у путничкој свакодневици готово ништа не значе. Најава путнику из провинције неће много бити важна када схвати да му је воз, којим је хтео да се врати у Сремску Митровицу, управо кренуо из Земуна, а не из „Прокопа” на који је он дошао.
Банаћани у бољој ситуацији
У нешто бољој ситуацији од других јесу путници који су донедавно путовање у Београду завршавали на станици „Београд Дунав”. Сви вршачки возови сада су преусмерени на „Прокоп” и коначно пролазе и центром престонице, а зрењанински, како стоји у реду вожње „Србија воза”, сада иду на релацији Зрењанин – Овча. Тако да су Банаћани тренутно међу реткима који не морају да размишљају о томе одакле ће кренути њихов воз.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
