Тропски талас у нашим крајевима до 20. августа
Летње врућине са највишим температурама до 35 степени потрајаће до 20. августа. Веома топао ваздух који је узрок екстремних температура у земљама западне Европе, полако се премешта ка нама, на исток, али код нас неће достићи погубне температуре, рекао је јуче Недељко Тодоровић, метеоролог РХМЗ.
У нашим крајевима темпeратура ће достизати највише 35 степени, што је неколико степени ниже од оних у западној Европи а за чак 10 степени мање него у Шпанији и Португалији.
– Већ почетком следеће недеље житељи западне Европе ће моћи да одахну јер у тај део старог континента стиже свежији ваздух са честим падавинама и пљусковима. А веома топло време остаје на истоку и југоистоку, дакле и код нас – каже Тодоровић. Он наводи да ће у већини дана највише дневне температуре бити око и мало изнад 30 степени. Освежење ће први тропски низ прекинути највероватније од 15. до 18. августа када ће с пљусковима стићи и за неколико степени ниже температуре. После 20. августа очекује се и даље топло време, али с нешто нижим максималним температурама и чешћим пљусковима.
Екстремне климатске догађаје многи стручњаци објашњавају глобалним отопљењем. Оно, како каже наш стручњак, не постоји у оном смислу како се представља јавности путем медија и у неким стручним круговима.
– Човек није моћан да загађењем атмосфере са ефектом стаклене баште, глобално загрева Земљу. Клима се мења на временским скалама од најмање неколико хиљада година. Људски утицај на глобалном нивоу не постоји. У Србији не постоје тропски циклони, али зато има летњих непогода са јаким пљусковима, грмљавином и градом, понекад и торнадом које називамо пијавица. Дакле, временске прилике су последица сложених процеса у атмосфери а у нашем поднебљу се стално смењују топли и хладни, кишовити и сушни периоди у свим годишњим добима – сматра Тодоровић.
Зашто је Београд најтоплији
Постоје сасвим јасни разлози зашто је главни град често топлији од других српских градова. У Београду су пре свега највише јутарње температуре. То је последица такозваног топлотног острва које ствара градско подручје с много асфалта, бетона, зграда, саобраћаја. У другим, мањим местима Србије, јутра су свежија. Али, највише дневне температуре у већини места не разликују се много од оних у Београду, објаснио је Недељко Тодоровић.
Другачије је ако београдску летњу температуру поредимо с местима у окружењу, каже наш саговорник наводећи да је приметно нижа од оних у градовима у залеђу Средоземља рецимо на Јадрану, Егеју. Највише температуре се бележе у Херцеговини конкретно у Мостару, долини Зете и Мораче, односно у Подгорици, у Вардарској долини, Скопљу и свим другим подручјима бар неколико километара удаљеним од обала мора, као што је Атина. Наиме, ваздух се загрева од подлоге (земљишта), а у поменутим подручјима преовлађује каменит терен с мало шума, а травнате површине су углавном осушене.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
