Усвоји домаћинство у Каменом селу
Гостуша – Старопланинско село Гостуша, једно од најзабаченијих у пиротској општини, јединствено по старој архитектури, ускоро ће постати стециште студената и младих стручњака, претежно архитеката, из Аустралије, Немачке, Русије, Велике Британије и Србије, учесника пројекта „Усвоји домаћинство у Гостуши”.
Kамено село се налази на 700 метара надморске висине и представља део Парка природе Стара планина. Специфичност необичног места које краси источну Србију је јединствена архитектура. Све до седамдесетих година прошлог века куће, кровови и ограде овде прављени су од камена, дрвета и блата – није било другог материјала.
Да су овде гости добродошли говори и сам назив села. Мештани помињу легенду по којој је управо на овом месту, недалеко од римског војног пута Виа милитарис, вековима раније била гостиона у којој су војници гостили душу.
Када су 2010. године у село дошли стручњаци из Завод за заштиту споменика из Ниша, око 80 одсто објеката било је потпуно аутентично споља и изнутра, због лошег пута и веза. У овом планинском насељу телефони не звоне, јер нема домета ни фиксне ни мобилне телефоне, а једина веза са светом су поштар и лекар који долазе два пута месечно.
Свесни чињенице да ће, када до села стигне пут, људи почети да обнављају куће и уместо камених плоча стављају цреп, што се и дешавало, стручњаци Завода су урадили студију и ставили Гостушу с околином под заштиту државе. Проглашење овог краја за јединствену амбијенталну целину и културно добро, значи да ће село сачувати особености у сваком погледу.
Kарактеристични за Гостушу су кровови од камених плоча које су огромне. Њихова димензије, по речима архитекте Елене Васић Петровић, ауторке целе студије заштите, јесу карактеристичне и специфичне баш за ово село. Камени блокови могу бити тешки више тона и дугачки, рецимо у стрехама, и по два метра. Занимљиво је да су вађени из стене управо у тој форми у којој су и настали, без додатне обраде, можда нешто мало да су укројени како би се поставиле на кров. Саме кровне конструкције су изузетне, огромне, због велике тежине крова који држе. Тип те дрвене конструкције је нешто што, по речима стручњака, не постоји на другим местима, а веома је интересантан. У другим крајевима, нарочито западне Србије, постоје камени кровови, али знатно мањих димензија плоча, које су обрађене и 10 пута тање него у Гостуши.
Стручњаци Завода су урадили техничку документацију свих објеката, да би, чим се укаже прилика, власници кућа имали пројекат којим могу да конкуришу за средства. Захваљујући томе неке куће су већ обновљене. Помогли су и обнову цркве, све у жељи да село не штите као музеј, у које ће неко доћи само да разгледа и да оде, већ као нешто што може да добије потпуно другу димензију и да живи свој живот самостално. На путу ка том циљу ове године се од 15. до 25. августа реализује пројекат под називом „Усвоји домаћинство у Гостуши”. Овај волонтерски камп је званично сертификован као део програма „Европска година културног наслеђа 2018”, једини ове врсте у Србији.
– Реч је о међународном пројекту који обухвата 15 кампова из осам земаља. Овај финансирају Фондација „Архитекта Александар Радовић” и Град Пирот – каже Дејан Рудић Вранић, менаџер пројекта.
Учесници кампа биће смештени код домаћина у самом селу, а туристима је, за сада, доступно пет кућа за смјештај. Уз помоћ државе надају се да ће бити обновљена још нека од готово 200 аутентичних камених кућа које су направљене пре сто година.
– Ми ћемо све доступне капацитете ангажовати за смештај волонтера, тренера и предавача – напомиње наш саговорник, подсећајући да се на основу истраживања Гостуше развио и пројекат његове заштите, а његов део је управо и овај камп намењен младим људима који ће се кроз различите видове едукације и конкретних акција укључити директно у очување наслеђа, стичући теоријска и практична знања.
– Волонтери ће имати прилику да од мештана и ретких преосталих мајстора науче како се и где експлоатишу камен и земља, како се справљају и наносе блатни малтери и све друго што је карактеристично за Стару планину и њена села – објашњава Рудић Вранић и напомиње:
– У селу живи око седамдесет, претежно старих људи, болесних и тешко покретних. Њима су њихове дивне камене куће, заправо, велики терет. Они не могу сами ништа да ураде у својим домаћинствима. Због тога ће им ови млади људи две недеље, кроз уређење кућа и окућница, помагати у стварању повољнијих услови за живот.
Гостуша, архитектонски драгуљ, надомак Завојског језера, полако се буди. Посебно је постала примамљива дестинација након славе коју је стекла захваљујући европској и светској промоцији пројекта. Студија заштите села, чији је аутор Елена Васић Петровић, добитник је награде „Европа ностра” и Гран-при награде Европске уније за 2016. годину.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


