Usvoji domaćinstvo u Kamenom selu

Kada su 2010. godine u selo došli stručnjaci iz Zavod za zaštitu spomenika iz Niša, oko 80 odsto objekata bilo je potpuno autentično spolja i iznutra, zbog lošeg puta i veza. U ovom planinskom naselju telefoni ne zvone, jer nema dometa ni fiksne ni mobilne telefone, a jedina veza sa svetom su poštar i lekar koji dolaze dva puta mesečno.

Svesni činjenice da će, kada do sela stigne put, ljudi početi da obnavljaju kuće i umesto kamenih ploča stavljaju crep, što se i dešavalo, stručnjaci Zavoda su uradili studiju i stavili Gostušu s okolinom pod zaštitu države. Proglašenje ovog kraja za jedinstvenu ambijentalnu celinu i kulturno dobro, znači da će selo sačuvati osobenosti u svakom pogledu.

Karakteristični za Gostušu su krovovi od kamenih ploča koje su ogromne. Njihova dimenzije, po rečima arhitekte Elene Vasić Petrović, autorke cele studije zaštite, jesu karakteristične i specifične baš za ovo selo. Kameni blokovi mogu biti teški više tona i dugački, recimo u strehama, i po dva metra. Zanimljivo je da su vađeni iz stene upravo u toj formi u kojoj su i nastali, bez dodatne obrade, možda nešto malo da su ukrojeni kako bi se postavile na krov. Same krovne konstrukcije su izuzetne, ogromne, zbog velike težine krova koji drže. Tip te drvene konstrukcije je nešto što, po rečima stručnjaka, ne postoji na drugim mestima, a veoma je interesantan. U drugim krajevima, naročito zapadne Srbije, postoje kameni krovovi, ali znatno manjih dimenzija ploča, koje su obrađene i 10 puta tanje nego u Gostuši.

Stručnjaci Zavoda su uradili tehničku dokumentaciju svih objekata, da bi, čim se ukaže prilika, vlasnici kuća imali projekat kojim mogu da konkurišu za sredstva. Zahvaljujući tome neke kuće su već obnovljene. Pomogli su i obnovu crkve, sve u želji da selo ne štite kao muzej, u koje će neko doći samo da razgleda i da ode, već kao nešto što može da dobije potpuno drugu dimenziju i da živi svoj život samostalno. Na putu ka tom cilju ove godine se od 15. do 25. avgusta realizuje projekat pod nazivom „Usvoji domaćinstvo u Gostuši”. Ovaj volonterski kamp je zvanično sertifikovan kao deo programa „Evropska godina kulturnog nasleđa 2018”, jedini ove vrste u Srbiji.

– Reč je o međunarodnom projektu koji obuhvata 15 kampova iz osam zemalja. Ovaj finansiraju Fondacija „Arhitekta Aleksandar Radović” i Grad Pirot – kaže Dejan Rudić Vranić, menadžer projekta.

Učesnici kampa biće smešteni kod domaćina u samom selu, a turistima je, za sada, dostupno pet kuća za smještaj. Uz pomoć države nadaju se da će biti obnovljena još neka od gotovo 200 autentičnih kamenih kuća koje su napravljene pre sto godina.

– Mi ćemo sve dostupne kapacitete angažovati za smeštaj volontera, trenera i predavača – napominje naš sagovornik, podsećajući da se na osnovu istraživanja Gostuše razvio i projekat njegove zaštite, a njegov deo je upravo i ovaj kamp namenjen mladim ljudima koji će se kroz različite vidove edukacije i konkretnih akcija uključiti direktno u očuvanje nasleđa, stičući teorijska i praktična znanja.

– Volonteri će imati priliku da od meštana i retkih preostalih majstora nauče kako se i gde eksploatišu kamen i zemlja, kako se spravljaju i nanose blatni malteri i sve drugo što je karakteristično za Staru planinu i njena sela – objašnjava Rudić Vranić i napominje:

– U selu živi oko sedamdeset, pretežno starih ljudi, bolesnih i teško pokretnih. Njima su njihove divne kamene kuće, zapravo, veliki teret. Oni ne mogu sami ništa da urade u svojim domaćinstvima. Zbog toga će im ovi mladi ljudi dve nedelje, kroz uređenje kuća i okućnica, pomagati u stvaranju povoljnijih uslovi za život.

Gostuša, arhitektonski dragulj, nadomak Zavojskog jezera, polako se budi. Posebno je postala primamljiva destinacija nakon slave koju je stekla zahvaljujući evropskoj i svetskoj promociji projekta. Studija zaštite sela, čiji je autor Elena Vasić Petrović, dobitnik je nagrade „Evropa nostra” i Gran-pri nagrade Evropske unije za 2016. godinu.