Политике кратког фитиља
Председницима Америке и Турске не треба много да инцидентне ситуације претворе у сукоб великих геополитичких размера.
Доналд Трамп показује да су санкције и царине омиљени инструменти његове спољне политике. После Русије и Ирана, на ред је дошла Турска. Санкционисањем турских министара правде и унутрашњих послова и дуплирањем царина на увоз челика и алуминијума, шеф Беле куће покушава да присили Анкару да ослободи америчког пастора Ендруа Брансона, који је две године затворен у Турској.
Реџеп Тајип Ердоган узвраћа да се Турска „клања само Богу” и одбија да ослободи свештеника оптуженог да симпатише курдске побуњенике и покрет исламског проповедника Фетулаха Гулена, кога Анкара означава као инспиратора и организатора неуспелог државног удара јула 2016.
Случај пастора последњи је у серији повода за захлађење односа: одбијање америчким трупама да користе базе на турској територији уочи рата у Ираку 2003, све ауторитарнија Ердоганова власт пропраћена кршењима људских права, турска сарадња са Русијом и Ираном у Сирији и подршка САД Курдима у Сирији, турска најава куповине савремених руских ракета, америчко одбијање да изручи Гулена, који живи у Пенсилванији...
Шефови дипломатија две земље, Мајк Помпео и Мевлут Чавушоглу, сложили су се приликом сусрета у Сингапуру почетком месеца да покушају да реше серију неспоразума, али дипломатски речник је од тада заменила опасно усијана реторика двојице председника који себе доживљавају као алфа-мушкарце.
Из Анкаре упозоравају да „партнерство може да буде угрожено” и опомињу Вашингтон да нешто учини „док не буде касно” јер Турска „има алтернативе”. „Неуспех да се преокрене овај тренд унилатерализма и непоштовања захтеваће од нас да почнемо да тражимо нове пријатеље и савезнике”, каже Ердоган, што би могла да буде алузија на сарадњу са Русијом.
Приближавање Анкара и Москве почело је такође после инцидента, озбиљнијег од судбине једног пастора. Ердоган је у новембру 2015. био сагласан да се изнад Сирије обори један руски ловац-бомбардер, после чега се суочио са још једним алфа-лидером светске политике: Владимиром Путином.
Шеф Кремља морао је да покаже чврстину. Русија је преко ноћи завела санкције на увоз турског воћа и поврћа, обуставила летове који превозе хиљаде руских туриста, од којих највише зависи турски туризам, обуставила сарадњу на 20 милијарди долара вредном пројекту изградње нуклеарне електране у Турској.
Суочен са драматичним последицама по националну економију, која је изашла из срећног времена бума, Ердоган се – први пут, колико је познато – јавно извинио. После тога уследио је процват сарадње са Русијом, који је почео да узнемирава Запад.
И Трамп сада показује чврстину. То што Ердоган тврди да САД „мењају стратешког НАТО партнера за пастора”, на Западу нема одјек какав турски председник очекује. Шеф Беле куће добија подршку на терену на коме је Ердоган слаб: људских права.
Америчке санкције, које се у Турској квалификују као „економски рат” и „политичка завера”, прете разорним последицама у земљи: турска лира драматично је почела да се сурвава у односу на долар.
„Ако они имају њихов долар, ми имамо народ, имамо Алаха”, поручио је мајстор популистичког распаљивања национализма. Читава Турска се мобилише против Трампове политике. Траже се алтернативна економска савезништва са Ираном, Русијом, Кином и неким земљама ЕУ.
Ко ће попустити и одустати од језика претњи? У овако ужареној атмосфери, чак и површна анализа менталитета двојице председника диктира одговор: нико. Ко од такве конфронтације има користи: нико.
Да ли је Турска спремна да оствари претње промене савезништва? Тактички да, стратешки не. А да ли је Америка спремна да изгуби Турску? Није.
Постоје само два сценарија. Први је да Ердоган учини оно што највише мрзи али што је већ једном учинио са Путином – да устукне. Други је велики разлаз са разорним последицама по турску економију и не мање штетним последицама по стратешке интересе САД у региону.
Пркос двојице лидера који стварају утисак да су спремни да погазе деценије стратешке сарадње мора да буде пребачен на колосек дипломатског преговарања, али односи се неће вратити тамо где су некада били.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
