Обећање благостања уз стезање каиша
Од нашег дописника
Атина – Грчка данас после осам година драматичних мера штедње и реформи које су условљавали пакети међународне финансијске помоћи без којих није могла да опстане, званично излази из последњег од њих, у нади да ће се без кредитне линије које више неће бити – вратити на међународно финансијско тржиште и у догледно време стати на сопствене ноге.
То обећава премијер Алексис Ципрас који је ради овог циља пристао на трећи пакет економске помоћи и самим тим на десетине реформи које су неретко биле драстичније од мера штедње које су захтевали сами повериоци. Ципрас уверава Грке да од данас земља и влада окрећу нови лист и да из дубоке рецесије привреда коначно иде ка расту, новим радним местима, страним улагањима, поверењу. На жалост, не може да им обећа да неће бити додатног „стезања каиша”. Према условима које су за излазак из трећег пакета економске помоћи поставили повериоци, на пример, пензије се од 2019. смањују за 18 одсто, што је бар десети пут у последњих осам година кризе; уводе се нови порези, инсистира на бржој приватизацији и модернизацији државног апарата.
Прецизније, Грчка се званично од данас ослобађа трећег пакета, могућих нових реформи, завршава се кредитна линија. Условно речено, ослобађа се туторства поверилаца што јој омогућава доношење унутрашњих одлука у које они не могу да се мешају. Међутим, Атина остаје под њиховом строгом контролом све док не испуни раније договорене реформе и не врати две трећине дуга. Дакле, до 2060. док не испуни и не исплати и последњи кредит који је добила.
„Било какве измене у примени раније договорених реформи или увођење нових после завршетка програма морају бити усаглашене са повериоцима”, изјавио је председник Еврогрупе Марио Центено и подвукао да Грчка улази у нову фазу у којој ће и даље морати да сарађује са повериоцима, нарочито уколико се одлучује на некаке нове мере, нову политику.
Разлози за бригу и даље остају као и сумње о могућем брзом процвату Грчке која данас, у тренутку када намерава да стаје на сопствене ноге, и даље има највећи дуг у еврозони од 345 милијарди евра, односно близу 180 посто БДП.
Чињеница да економија, која је опала за 26 одсто у протеклих осам година, лагано почиње да расте највише захваљујући туристичком буму, незапосленост се са 28 смањила на 19,5 процената. Међутим, остаје обавеза да јој примарни суфицит до 2022. буде 3,5 одсто БДП , а до 2060. да износи 2,2 процента, што ће реализовати само уз велики напор.
На папиру, Грчка је иза себе оставила најтежи период кризе али у пракси – чињеница да је све већи број оних који живе на ивици беде, да су десетине хиљада образованих кадрова напустили земљу, да је све веће незадовољство потезима владе – представља, како кажу стручњаци, „темпирану социјалну бомбу”. Трагедија у Матију надомак Атине, где је у пожару страдало готово сто људи, озбиљно је пољуљала поверење у премијера Ципраса и његово најближе окружење. „Козметичке” смене у влади нису заварале незадовољне и огорчене Грке који су недељу дана чекали да премијер Ципрас коначно лично оде на место трагедије, само 20 километара удаљено од центра Атине. Суочени са највећом трагедијом за коју у данашње време нема оправдања, слушали су одговорне који су одбијали одговорност за непостојање координације, организацје и уверавали их да су за све криви ветар и климатске промене.
Дакле, нема простора за славље којим је Ципрас намеравао да обележи данашњи дан. У сваком случају, реч је о важном тренутку за Грчку јер после осам година кризе и стотину реформи које је народ платио и изнео на својим плећима као ни једна европска нација до сада, постоји нада да долазе бољи дани. Конкретне мере и планове како ће Грчка убудуће ићи својим путем, премијер ће, како је најављено, саопштити у традиционалном говору на Солунском сајму за три недеље.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
