Obećanje blagostanja uz stezanje kaiša
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka danas posle osam godina dramatičnih mera štednje i reformi koje su uslovljavali paketi međunarodne finansijske pomoći bez kojih nije mogla da opstane, zvanično izlazi iz poslednjeg od njih, u nadi da će se bez kreditne linije koje više neće biti – vratiti na međunarodno finansijsko tržište i u dogledno vreme stati na sopstvene noge.
To obećava premijer Aleksis Cipras koji je radi ovog cilja pristao na treći paket ekonomske pomoći i samim tim na desetine reformi koje su neretko bile drastičnije od mera štednje koje su zahtevali sami poverioci. Cipras uverava Grke da od danas zemlja i vlada okreću novi list i da iz duboke recesije privreda konačno ide ka rastu, novim radnim mestima, stranim ulaganjima, poverenju. Na žalost, ne može da im obeća da neće biti dodatnog „stezanja kaiša”. Prema uslovima koje su za izlazak iz trećeg paketa ekonomske pomoći postavili poverioci, na primer, penzije se od 2019. smanjuju za 18 odsto, što je bar deseti put u poslednjih osam godina krize; uvode se novi porezi, insistira na bržoj privatizaciji i modernizaciji državnog aparata.
Preciznije, Grčka se zvanično od danas oslobađa trećeg paketa, mogućih novih reformi, završava se kreditna linija. Uslovno rečeno, oslobađa se tutorstva poverilaca što joj omogućava donošenje unutrašnjih odluka u koje oni ne mogu da se mešaju. Međutim, Atina ostaje pod njihovom strogom kontrolom sve dok ne ispuni ranije dogovorene reforme i ne vrati dve trećine duga. Dakle, do 2060. dok ne ispuni i ne isplati i poslednji kredit koji je dobila.
„Bilo kakve izmene u primeni ranije dogovorenih reformi ili uvođenje novih posle završetka programa moraju biti usaglašene sa poveriocima”, izjavio je predsednik Evrogrupe Mario Centeno i podvukao da Grčka ulazi u novu fazu u kojoj će i dalje morati da sarađuje sa poveriocima, naročito ukoliko se odlučuje na nekake nove mere, novu politiku.
Razlozi za brigu i dalje ostaju kao i sumnje o mogućem brzom procvatu Grčke koja danas, u trenutku kada namerava da staje na sopstvene noge, i dalje ima najveći dug u evrozoni od 345 milijardi evra, odnosno blizu 180 posto BDP.
Činjenica da ekonomija, koja je opala za 26 odsto u proteklih osam godina, lagano počinje da raste najviše zahvaljujući turističkom bumu, nezaposlenost se sa 28 smanjila na 19,5 procenata. Međutim, ostaje obaveza da joj primarni suficit do 2022. bude 3,5 odsto BDP , a do 2060. da iznosi 2,2 procenta, što će realizovati samo uz veliki napor.
Na papiru, Grčka je iza sebe ostavila najteži period krize ali u praksi – činjenica da je sve veći broj onih koji žive na ivici bede, da su desetine hiljada obrazovanih kadrova napustili zemlju, da je sve veće nezadovoljstvo potezima vlade – predstavlja, kako kažu stručnjaci, „tempiranu socijalnu bombu”. Tragedija u Matiju nadomak Atine, gde je u požaru stradalo gotovo sto ljudi, ozbiljno je poljuljala poverenje u premijera Ciprasa i njegovo najbliže okruženje. „Kozmetičke” smene u vladi nisu zavarale nezadovoljne i ogorčene Grke koji su nedelju dana čekali da premijer Cipras konačno lično ode na mesto tragedije, samo 20 kilometara udaljeno od centra Atine. Suočeni sa najvećom tragedijom za koju u današnje vreme nema opravdanja, slušali su odgovorne koji su odbijali odgovornost za nepostojanje koordinacije, organizacje i uveravali ih da su za sve krivi vetar i klimatske promene.
Dakle, nema prostora za slavlje kojim je Cipras nameravao da obeleži današnji dan. U svakom slučaju, reč je o važnom trenutku za Grčku jer posle osam godina krize i stotinu reformi koje je narod platio i izneo na svojim plećima kao ni jedna evropska nacija do sada, postoji nada da dolaze bolji dani. Konkretne mere i planove kako će Grčka ubuduće ići svojim putem, premijer će, kako je najavljeno, saopštiti u tradicionalnom govoru na Solunskom sajmu za tri nedelje.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
