Пуштај, пропуштај...

Почињу вести ових дана истим сликама и неприликама. Дуге колоне возила стоје на граничним прелазима. Три сата, пет сати, седам сати... Хоргош, Келебија, Батровци, Градина, Гостун... Репортери снимају и питају невољнике колико чекају, они, ознојени, озлојеђено мрмљају на разним језицима, колутају очима... Командири граничне полиције су обавезан декор. Декламују да је талас туриста у сезони нагрнуо, па колико их је прешло у последњих 24 сата, саветују путнике да користе „алтернативне прелазе”.

Као да народ не зна да је сезона. Зна, али ти путници прате колону, а не локалне мапе и радно време тих малих граничних пунктова. Гужве су исте и за Божић и за Ускрс, и пред летовање и на крају летовања, годинама уназад. Ружна слика одлази у свет, а путницима остаје у лошем сећању. Деца уплакана, мајке често без довољно воде и хране.. Додуше, сјатили су се и продавци, па продају флаширану воду и сокове за по два и три евра. Што дужа колона, већа цена. Бизнис на ужареном асфалту, за сналажљиве, без ПДВ-а и осећаја за хуманост.

Зашто су опет застоји и годинама исте слике а ништа се не чини? Објашњење да је возила много а да су прелази уско грло ноторна је глупост. Дуг, спор царински и полицијски преглед једини је узрок. Не стоји ни објашњење да је то зато да им шверцери не би промакли, јер шверцери шверцују целе године. Да хватају мигранте и терористе – исто је неодговарајуће разјашњење. Проћи ће они или неће на сасвим други начин, ако науме. Крстим се кад слушам некакве стручњаке, пензионисане професоре саобраћаја, који саветују да полицајци и цариници изађу из кућица и крену уз колону па да је тако убрзају.

А сваки лаик зна да би, када би тај преглед, уместо пет или десет минута по возилу, трајао само минут или и краће, све било десет пута брже. Тиме и безболније. С много мање уморних и нервозних возача, а добро се зна шта то значи. Србија је за многе од њих транзитна земља и ако нас туристи упамте као црну тачку на рути, то ће нам бити много много већи проблем и антиреклама од ћара што смо ухватили неколико шверцера.

Има ли неко у држави да нареди: „Пуштај, пропуштај...”? Да не завирују у сваки гепек с рукама на леђима, лежерно и систематски, али и да махну породицама са ситном децом уз осмех и жељу да стигну тамо где су наумили. И да се повећа број службеника на фреквентним прелазима, а да се на ауто-путевима и коридорима истакну на три језика упутства путницима где и како да брже пређу ако иду за Хрватску, Мађарску, Грчку, Турску...

У Европу бисмо без граница, а нисмо укинули вежбање строгоће над туристичким и гастарбајтерским караванима, као да су пета, а не прва и најважнија колона. Ваљда је боље да оставе паре у ресторанима крај пута и причају лепо о Србији него да реше да нас заобилазе због наше тромости.