Бошњацима треба лидер за историјски искорак

„Од нас се, заправо, ништа не тражи, нема ниједног захтева за смањење надлежности. Стварни живот и даље јесте у РС, Српска о свему сама одлучује”, каже Иванић. На констатацију да већина кључних ингеренција јесте на нивоу РС, али да када, на пример, треба гасоводом повезати Србију и РС, не може без дозволе из Сарајева, Иванић каже да „то јесте тачно, али када другима нешто треба и они морају да питају Бањалуку”.

„Да се разумемо, никад се не смемо опустити, увек ће бити жеље да се ствари у БиХ ’поједноставе’ и уведу принципи који не одговарају српском народу. Ипак, тренутно као највећи проблем видим демографију и економију, који су у надлежности ентитета. Да бисмо подигли стандард и плате за 500 евра, како људи не би имали мотив за одлазак, морамо да имамо инвестиције. А да би их имали, мач рата и сукоба не сме нам стално висити над главом”, каже Иванић. На опаску да би изворе политичке нестабилности сем у политичким ривалима можда требало потражити и у Сарајеву, а да миграције нису својствене само РС већ свим земљама региона, Иванић закључује да се без дилеме његова примедба односи на обе стране јер је „тешко разлучити ко је више одговоран за дизање тензија”, али да је по питању одлазака РС знатно осетљивија од других држава.

Шта очекујете од новог извештаја о Сребреници, који владина комисија треба да сачини, пошто је онај из 2004. стављен ван снаге?

Закључак Скупштине РС, када је отворено питање Сребренице, потпуно је логичан. Влада РС тврди да има нове чињенице и сазнања, а ако је тако, нико не би смео да има ишта против тога. Реакција која је дошла, посебно из Сарајева, непотребна је политизација јер не знају ни на шта реагују. Када погледају аргументе, биће прилике за разговор. Тема је осетљива за обе стране. Српске жртве на том простору досад нису спомињане, а коме је до стварне, комплетне истине, не би смео да потцењује жртве на свим странама.

Многи се сагласе с тим да је било и српских жртава, али никако да то дође на ниво истинског уважавања. На пример, бивши високи представник Волфганг Петрич, критикујући одлуке Скупштине РС, тврди како се давно питао зашто се не поштују српске жртве, а ту су изјаву неки разумели као „накнадни морал”.

Када људи престану да буду део активне међународне политике, постану реалнији. Није то једини такав случај, било је много високих представника и амбасадора с којима сам имао политичке сукобе, да би ми после истека мандата признали како смо били у праву. Треба бити стрпљив и одговоран, кад-тад ће се створити услови да се и део наше истине из протеклог рата много више уважи и схвати да нису тачни стереотипи о само једној страни која је невина. Биће тога све више и више.

Тражи се, 23 година после рата, истина о страдању Срба у Сарајеву.

Већ је била формирана комисија, али смо имали бојкот бошњачких представника. Желели су да се истражи страдање свих народа, а не само Срба, али да се у то, замислите, укључи и питање штете на објектима. Поредити људе и стамбене зграде је, благо речено, лицемерно.

Недавно сте имали опречне ставове о решењу Косова с Додиком, који би у потенцијално разграничење уденуо и БиХ...

Ако повезујете Српску и Косово, онда се једног одричете. Ако је Косово део Србије, онда РС по тој логици не може бити део српског простора. То није добар приступ. Косово и РС својим значајним делом припадају српском етничком простору, где Срби треба да имају институционална права и да управљају просторима на којима живе. Свестан сам чињенице да би преко деведесет одсто људи волело независну РС. Али сад морамо да видимо шта је могуће, шта је реално, а шта носи ризик. Било какво отварање Дејтона у садашњем тренутку би штетило РС. Немамо моћне пријатеље да жељу за независношћу спроведемо у дело. Ко би нас подржао? Србија воли РС, али је руководство Србије јасно и гласно рекло да неће урадити ништа против интегритета дејтонске БиХ. И Русија је чврсто саопштила да стоји иза Дејтона. Што се тиче Косова, верујем да ће Србија успети да покаже да косовско решење може бити трајно само ако Србија из тога изађе потпуно чистог образа.

Неки верују да није поштен однос света према интересима Срба у РС и, с друге стране, Албанаца?

Колико дуго су Албанци имали аутономну покрајину? Срби имају РС двадесетак и нешто година. Ту се крије одговор и о могућим будућим дешавањима. Ако нешто није реално данас, не значи да ће тако остати у времену које долази. Посебно у случају ако остану ове тензије међу народима, где се Срби и убудуће неће осећати пријатно у БиХ. Не схвате ли Бошњаци да се и са Србима морају осећати не само пријатно у БиХ већ и да ту виде свој властити интерес, који ће створити жељу да останемо, тензије и сукоби неће нестати. Сваки народ који је упоран и верује у себе пре или касније ће остварити своје циљеве. И то сви морају да схвате.

Мислите ли да би Трампова администрација уз раст деснице у ЕУ могла ићи наруку томе да свет боље разуме српско становиште?

Спектакуларне заокрете не очекујем. Не видим промену политике у земљама где је десница већ на власти у ЕУ. Не делим ту врсту наде с онима који се годинама воде тврдњама: „Ево само што се није десило.” Не бих превише очекивао на међународној сцени. Велики не улажу превише напора да уђу у суштину проблема. Пре ће бити да преко малих праве своје дилове.

Када је реч о БиХ, предвиђања за долазеће године крећу се од „спонтане поделе БиХ”, јер постоји опасност да власт на нивоу БиХ можда неће бити формирана, до тога да следи убрзани европски пут.

Важно је да ухватимо воз са Србијом на путу у ЕУ. Верујем да ћемо добити статус кандидата догодине. Ипак, мислим и да ће бити јако тешко формирати институције у ФБиХ после избора, а тиме и на нивоу БиХ. Бићемо суочени с озбиљним проблемом када дође до формирања Дома народа. Непредвидиво је шта ће се десити. РС у то не треба да се петља, нити можемо решити проблем или некога подржавати. Бошњаци и Хрвати су заједно везали заставе на почетку рата, донели су одлуку да заједно живе у ФБиХ. За то су политички и економски награђени, а Срби су били под санкцијама. Наше је да после октобра будемо спремни и да чекамо договор да се формирају заједничке институције. Ако буде кризе, Срби за њу неће бити одговорни. Зато не подржавам Додикову подршку хрватске стране, укључујући и могућност трећег ентитета. То би све ишло на штету Српске. Када је реч о послу у БиХ, било је добрих ствари, на пример смањен је број војника с десет на 9.200, број војних локација на територији РС смањен је за две. Отворена су нам тржишта за воће у Русију, за млеко у ЕУ и месо у Турску. Онда су све оптеретиле непотребне ствари попут пописа становништва, жеље СДА да укине Дан РС, покушај ревизије пресуде против Србије... Бошњаци су уствари све то изгубили. Дан РС је и даље наш празник, али смо због тензија сви на губитку.

Зашто су односи Београда и Сарајева и данас толико оптерећени?

Интерес Републике Српске је да, осим Бањалуке, и БиХ има добру сарадњу са Србијом. Било је неких позитивних ствари, поготово кад је реч о економији, у туризму посебно, али то ни изблиза није довољно добро, јер може много боље. Да смо решили питање границе са Србијом, где нема ништа спорно и све је логично, то би растеретило односе две земље и послали би сјајну поруку да имамо и решења, а не само проблеме. Било је добрих понуда из Србије, на пример у наменској индустрији, али опет постоји видљива резерва у Сарајеву, где они који би мало више сарађивали са Србијом долазе на тапет и онда они имају проблем. Не помаже чак ни то што Београд показује да није проблем економски сарађивати с Турском, што и ја заговарам. У БиХ недостаје бошњачки лидер спреман за историјски искорак и да прави компромисе и вуче напред, у боље односе.

Власти у РС говоре о осамнаестом кварталу раста БДП-а, смањењу незапослености, стабилности буџета, расту извоза, већим пензијама...

Статистика добро звучи, али кад се извуче из контекста. Док се ми хвалимо да смо економски никад јачи, у Бањалуци и у РС, годинама није отворена ниједна фабрика. Људи напуштају Српску и шаљу новац родбини, одатле раст БДП. За то време у свим земљама региона, укључујући и Србију, инвестиције долазе. Власт СНСД, ДНС и СП посвађала нас је са свима, прво унутар БиХ, па с Европом, Америком и целим светом и на крају је отишло предалеко – сад су и Србе поделили на наводне патриоте и наводне издајнике. У такву земљу, с таквом власти, нико не жели да улаже.