Bošnjacima treba lider za istorijski iskorak

„Od nas se, zapravo, ništa ne traži, nema nijednog zahteva za smanjenje nadležnosti. Stvarni život i dalje jeste u RS, Srpska o svemu sama odlučuje”, kaže Ivanić. Na konstataciju da većina ključnih ingerencija jeste na nivou RS, ali da kada, na primer, treba gasovodom povezati Srbiju i RS, ne može bez dozvole iz Sarajeva, Ivanić kaže da „to jeste tačno, ali kada drugima nešto treba i oni moraju da pitaju Banjaluku”.

„Da se razumemo, nikad se ne smemo opustiti, uvek će biti želje da se stvari u BiH ’pojednostave’ i uvedu principi koji ne odgovaraju srpskom narodu. Ipak, trenutno kao najveći problem vidim demografiju i ekonomiju, koji su u nadležnosti entiteta. Da bismo podigli standard i plate za 500 evra, kako ljudi ne bi imali motiv za odlazak, moramo da imamo investicije. A da bi ih imali, mač rata i sukoba ne sme nam stalno visiti nad glavom”, kaže Ivanić. Na opasku da bi izvore političke nestabilnosti sem u političkim rivalima možda trebalo potražiti i u Sarajevu, a da migracije nisu svojstvene samo RS već svim zemljama regiona, Ivanić zaključuje da se bez dileme njegova primedba odnosi na obe strane jer je „teško razlučiti ko je više odgovoran za dizanje tenzija”, ali da je po pitanju odlazaka RS znatno osetljivija od drugih država.

Šta očekujete od novog izveštaja o Srebrenici, koji vladina komisija treba da sačini, pošto je onaj iz 2004. stavljen van snage?

Zaključak Skupštine RS, kada je otvoreno pitanje Srebrenice, potpuno je logičan. Vlada RS tvrdi da ima nove činjenice i saznanja, a ako je tako, niko ne bi smeo da ima išta protiv toga. Reakcija koja je došla, posebno iz Sarajeva, nepotrebna je politizacija jer ne znaju ni na šta reaguju. Kada pogledaju argumente, biće prilike za razgovor. Tema je osetljiva za obe strane. Srpske žrtve na tom prostoru dosad nisu spominjane, a kome je do stvarne, kompletne istine, ne bi smeo da potcenjuje žrtve na svim stranama.

Mnogi se saglase s tim da je bilo i srpskih žrtava, ali nikako da to dođe na nivo istinskog uvažavanja. Na primer, bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič, kritikujući odluke Skupštine RS, tvrdi kako se davno pitao zašto se ne poštuju srpske žrtve, a tu su izjavu neki razumeli kao „naknadni moral”.

Kada ljudi prestanu da budu deo aktivne međunarodne politike, postanu realniji. Nije to jedini takav slučaj, bilo je mnogo visokih predstavnika i ambasadora s kojima sam imao političke sukobe, da bi mi posle isteka mandata priznali kako smo bili u pravu. Treba biti strpljiv i odgovoran, kad-tad će se stvoriti uslovi da se i deo naše istine iz proteklog rata mnogo više uvaži i shvati da nisu tačni stereotipi o samo jednoj strani koja je nevina. Biće toga sve više i više.

Traži se, 23 godina posle rata, istina o stradanju Srba u Sarajevu.

Već je bila formirana komisija, ali smo imali bojkot bošnjačkih predstavnika. Želeli su da se istraži stradanje svih naroda, a ne samo Srba, ali da se u to, zamislite, uključi i pitanje štete na objektima. Porediti ljude i stambene zgrade je, blago rečeno, licemerno.

Nedavno ste imali oprečne stavove o rešenju Kosova s Dodikom, koji bi u potencijalno razgraničenje udenuo i BiH...

Ako povezujete Srpsku i Kosovo, onda se jednog odričete. Ako je Kosovo deo Srbije, onda RS po toj logici ne može biti deo srpskog prostora. To nije dobar pristup. Kosovo i RS svojim značajnim delom pripadaju srpskom etničkom prostoru, gde Srbi treba da imaju institucionalna prava i da upravljaju prostorima na kojima žive. Svestan sam činjenice da bi preko devedeset odsto ljudi volelo nezavisnu RS. Ali sad moramo da vidimo šta je moguće, šta je realno, a šta nosi rizik. Bilo kakvo otvaranje Dejtona u sadašnjem trenutku bi štetilo RS. Nemamo moćne prijatelje da želju za nezavisnošću sprovedemo u delo. Ko bi nas podržao? Srbija voli RS, ali je rukovodstvo Srbije jasno i glasno reklo da neće uraditi ništa protiv integriteta dejtonske BiH. I Rusija je čvrsto saopštila da stoji iza Dejtona. Što se tiče Kosova, verujem da će Srbija uspeti da pokaže da kosovsko rešenje može biti trajno samo ako Srbija iz toga izađe potpuno čistog obraza.

Neki veruju da nije pošten odnos sveta prema interesima Srba u RS i, s druge strane, Albanaca?

Koliko dugo su Albanci imali autonomnu pokrajinu? Srbi imaju RS dvadesetak i nešto godina. Tu se krije odgovor i o mogućim budućim dešavanjima. Ako nešto nije realno danas, ne znači da će tako ostati u vremenu koje dolazi. Posebno u slučaju ako ostanu ove tenzije među narodima, gde se Srbi i ubuduće neće osećati prijatno u BiH. Ne shvate li Bošnjaci da se i sa Srbima moraju osećati ne samo prijatno u BiH već i da tu vide svoj vlastiti interes, koji će stvoriti želju da ostanemo, tenzije i sukobi neće nestati. Svaki narod koji je uporan i veruje u sebe pre ili kasnije će ostvariti svoje ciljeve. I to svi moraju da shvate.

Mislite li da bi Trampova administracija uz rast desnice u EU mogla ići naruku tome da svet bolje razume srpsko stanovište?

Spektakularne zaokrete ne očekujem. Ne vidim promenu politike u zemljama gde je desnica već na vlasti u EU. Ne delim tu vrstu nade s onima koji se godinama vode tvrdnjama: „Evo samo što se nije desilo.” Ne bih previše očekivao na međunarodnoj sceni. Veliki ne ulažu previše napora da uđu u suštinu problema. Pre će biti da preko malih prave svoje dilove.

Kada je reč o BiH, predviđanja za dolazeće godine kreću se od „spontane podele BiH”, jer postoji opasnost da vlast na nivou BiH možda neće biti formirana, do toga da sledi ubrzani evropski put.

Važno je da uhvatimo voz sa Srbijom na putu u EU. Verujem da ćemo dobiti status kandidata dogodine. Ipak, mislim i da će biti jako teško formirati institucije u FBiH posle izbora, a time i na nivou BiH. Bićemo suočeni s ozbiljnim problemom kada dođe do formiranja Doma naroda. Nepredvidivo je šta će se desiti. RS u to ne treba da se petlja, niti možemo rešiti problem ili nekoga podržavati. Bošnjaci i Hrvati su zajedno vezali zastave na početku rata, doneli su odluku da zajedno žive u FBiH. Za to su politički i ekonomski nagrađeni, a Srbi su bili pod sankcijama. Naše je da posle oktobra budemo spremni i da čekamo dogovor da se formiraju zajedničke institucije. Ako bude krize, Srbi za nju neće biti odgovorni. Zato ne podržavam Dodikovu podršku hrvatske strane, uključujući i mogućnost trećeg entiteta. To bi sve išlo na štetu Srpske. Kada je reč o poslu u BiH, bilo je dobrih stvari, na primer smanjen je broj vojnika s deset na 9.200, broj vojnih lokacija na teritoriji RS smanjen je za dve. Otvorena su nam tržišta za voće u Rusiju, za mleko u EU i meso u Tursku. Onda su sve opteretile nepotrebne stvari poput popisa stanovništva, želje SDA da ukine Dan RS, pokušaj revizije presude protiv Srbije... Bošnjaci su ustvari sve to izgubili. Dan RS je i dalje naš praznik, ali smo zbog tenzija svi na gubitku.

Zašto su odnosi Beograda i Sarajeva i danas toliko opterećeni?

Interes Republike Srpske je da, osim Banjaluke, i BiH ima dobru saradnju sa Srbijom. Bilo je nekih pozitivnih stvari, pogotovo kad je reč o ekonomiji, u turizmu posebno, ali to ni izbliza nije dovoljno dobro, jer može mnogo bolje. Da smo rešili pitanje granice sa Srbijom, gde nema ništa sporno i sve je logično, to bi rasteretilo odnose dve zemlje i poslali bi sjajnu poruku da imamo i rešenja, a ne samo probleme. Bilo je dobrih ponuda iz Srbije, na primer u namenskoj industriji, ali opet postoji vidljiva rezerva u Sarajevu, gde oni koji bi malo više sarađivali sa Srbijom dolaze na tapet i onda oni imaju problem. Ne pomaže čak ni to što Beograd pokazuje da nije problem ekonomski sarađivati s Turskom, što i ja zagovaram. U BiH nedostaje bošnjački lider spreman za istorijski iskorak i da pravi kompromise i vuče napred, u bolje odnose.

Vlasti u RS govore o osamnaestom kvartalu rasta BDP-a, smanjenju nezaposlenosti, stabilnosti budžeta, rastu izvoza, većim penzijama...

Statistika dobro zvuči, ali kad se izvuče iz konteksta. Dok se mi hvalimo da smo ekonomski nikad jači, u Banjaluci i u RS, godinama nije otvorena nijedna fabrika. Ljudi napuštaju Srpsku i šalju novac rodbini, odatle rast BDP. Za to vreme u svim zemljama regiona, uključujući i Srbiju, investicije dolaze. Vlast SNSD, DNS i SP posvađala nas je sa svima, prvo unutar BiH, pa s Evropom, Amerikom i celim svetom i na kraju je otišlo predaleko – sad su i Srbe podelili na navodne patriote i navodne izdajnike. U takvu zemlju, s takvom vlasti, niko ne želi da ulaže.