Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Барселона, сан на јави

Барселона, сан на јави
Барселона на једној од фотографија са изложбе (Фотодокументација Института "Сервантес")

Постоји много начина да се човек поклони лепотици међу градовима и да јој, као некада грчким богињама, принесе поклоне: стих, песму, филмску сцену, слику или целу изложбу... Био је то начин на који су се уметници одуживали Барселони, али кажу да је највеће признање које је овај град икада добио заправо љубав његових становника. И свест надлежних о томе да се атрактивне фасаде и инфраструктура града стално морају обнављати. Институт "Сервантес", Урбанистички завод Београда и Барселона рехионал, градска консултантска кућа, подсетиће Београђане на стари бисер шпанске или тачније каталонске архитектуре и урбанизма изложбом "Barcelona in Progress" која се вечерас у 20 часова отвара у галерији Супер спејс (Карађорђева 2).

Поставка би требало да осветли начин на који је Барселона напредовала и испуњавала нове потребе својих грађана. Акценат је на последњих 25 година, од смрти Франка и нестанка франкизма, када су архитекте и урбанисти почели обнову Барселоне, изградњу нових фасада и промоцију старих.

- Изложба "Barcelona in Progress" приказује драматичну трансформацију Барселоне од постфранкистичког периода до данас. Сачињена је од архитектонских макета, фотографија и планова прогресивног урбанистичког преображаја кроз који је прошао овај град - објашњава Мирјана Старчевић, задужена за односе са јавношћу у Институту "Сервантес".

Фотографије имају документарну вредност и требало би да појасне како је Барселона постала једна од најатрактивнијих метропола данашњице. У периоду од 1981. до 1988. године дизајнирано је око 140 јавних простора за које се тврди да су преобразили и модернизовали Барселону, и обновили њен урбани идентитет.

- Показаћемо како су уређене индустријска и приобална зона, шта је урађено са саобраћајем, зашто је изграђена завидна инфраструктура за институције културе, као што су Каталонски музеј уметности или Национални театар. Видећемо и фотографије које су овековечиле реструкцију историјске трговачке луке у урбани простор, што је све допринело интернационалном позицирању Барселоне - каже Жаклина Глигоријевић, помоћница директора сектора за генерално и просторно планирање Урбанистичког завода Београда.

Нови подстицај за обнову града стигао је онда када је одређено да ће Барселона постати домаћин Олимпијских игара 1992. године. О променама архитектуре и урбанизма непосредно пре Олимпијаде и у годинама које су уследиле, београдској публици ће говорити бивши градски архитекта Барселоне Ђузепе Антон Асебиљо. Он ће на предавању које почиње вечерас у 18 часова у Институту "Сервантес" представити изложбу и урбанистичке промене од осамдесетих година до данас. Како најављују из Урбанистичког завода Београда, Асебиљо има "богато искуство на овом пољу, а његов најзначајнији задатак било је урбанистичко планирање и уређење Барселоне за Олимпијске игре".

Изложба и предавање део су манифестације "Креативна Барселона у Београду" коју је поменути београдски завод започео у циљу упознавања домаћих стручњака са искуствима каталонских колега. Од 27. до 30. септембра одржаће се радионица у Урбанистичком заводу на којој ће урбанисти из Барселоне представити београдским колегама и управи своје искуство урбане реконструкције.

- Откриће нам нове технолошке пројекте и стратегије даљег развоја града - додала је Жаклина Глигоријевић.

Организатори наглашавају да је "Креативна Барселона у Београду" замишљена тако да и професионалцима и лаицима представи успех Барселоне, реконструкцију која је решавала недостатке и стварала нове градске симболе. На њој су, како говоре подаци завода, радили интердисциплинарни тимови архитеката, уметника и грађевинских инжењера.

Београд би вероватно требало да извуче поуке из примера као што је Барселона, а ако изложба у галерији у Карађорђевој 2, предавање и радионица не буду били довољан импулс, можда ће неког инспирисати реченица Ђузепеа Антона Асебиља коју преноси каталог изложбе: "Град не може да се заустави. Он је као бицикл: можете возити различитим брзинама, али ако не окрећете педале, пашћете."

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.