Туристи, идите кући, мигранти – добро дошли
„Твоје раскошно путовање је моја свакодневна патња.” Ову реченицу посетиоци Барселоне запажају на градским фасадама. Да би били сигурни да ће допрети до свих туриста, житељи овог града, исписали су је и на зидовима парка Гуељ, незаобилазне туристичке дестинације коју је, истина у друге сврхе, градио славни архитекта, Антонио Гауди.
И паролама „Барселона није на продају” и „Нећемо бити истиснути” поједини мештани изражавају осећања поводом доласка „окупатора”. При томе не мисле на мигранте, за које се неретко користи ова реч, а који су за разлику од других европских престоница у овој добродошли – већ на туристе који током целе године у Барселони троше позамашне своте новца.
Ако би се питање „протеривања” туриста озбиљно проверило, рецимо на референдуму, вероватно би исход био супротан од оног који сада пропагирају поједини локалци који туризам, у овом случају прекомерни, сматрају претњом по идентитет града.
Иако туризам чини око 12 одсто БДП-а (прошле године је граду донео 30 милијарди евра) и нема сумње да многи локални послови живе од тога, мештани кажу да треба да постоје границе.
Управо је у мери поента приче. Наиме, град великих уметника лани је видело 32 милиона људи (20 пута више него што има становника). Рапидан раст оних који ходају његовим улицама, поготову најпрометнијом Ла Рамблом (о којој је Лорка рекао да је једина улица на свету за коју би волео да нема краја), илуструје податак изнет у „Гардијану” по којем је пре 25 година Барселона бележила око 1,7 милиона посета. Истина, „Њу стејтсмен” је писао и да град на обалама Медитерана не заобилазе ни појачане имиграције, које су се пре петнаестак година кретале око два одсто, а данас странци по званичним градским подацима чине 18 одсто становништва (иако кажу да је стварни проценат близу 30). Овај прилив променио је градско лице, али Барселона није видела протесте против миграната, нити се ово питање потеже на локалним изборима, чак ни након што је, пројуривши управо поменутом Ла Рамблом, терориста прошлог августа комбијем усмртио 13 и повредио бар 100 људи.
Барселона имиграције сматра позитивном појавом јер су дошљаци добро интегрисани. Туристи, пак, утичу на повећање закупнина које плаћају ситни предузетници, терају становништво да се сели даље од центра и чини им живот скупљим. Масовни туризам гуши градски идентитет, тамошње луке, традицију и појачава све осетнију напетост. Рецимо, људи који станују у близини парка Гуељ не могу да ухвате аутобусе јер су пуни туриста.
Они нису усамљени у отпору према масовном туризму. Након што су га деценијама градске власти бацале у загрљај посетиоцима из иностранства (наравно због зараде), од појаве зване туризмофобија оболео је Рим. Потом Венеција, Амстердам, Берлин, Лисабон, Фиренца, Палма де Мајорка.
Римљани су „Политици” објаснили да се осећају као да су им туристи преотели град.
„Више немамо осећај да нам припадају улице. Спречени смо да уживамо у лепоти града јер је постао непрегледан од људи који се крећу у колонама и фотографишу. Више не можемо да одемо у парк да на миру читамо. Молимо се за тренутке тишине и шетњу полупразним трговима”, кажу за наш лист мештани једног од најпосећенијих градова на свету.
Рекло би се да исту емоцију имају грађани Барселоне када изађу на тргове којима су лани демонстрирали тражећи од владе да прими више избеглица. Тада се појавио слоган: „Туристи, идите кући, мигранти, добро дошли.”
Ипак, антипатија према странцима није достигла посебне висине, као што је у Венецији, која је чак подизала баријере да би контролисала гужве. Чувен је тамошњи анимозитет према крузерима. Мештани тврде да ће краљица Јадрана потонути много брже него што се очекује ако крузери наставе да је посећују. Исти они блиставо бели попут „Адоније” која је из Мајамија после пола века упловила у Хавану након историјске посете тадашњег америчког председника Барака Обаме Куби. Мештани су готово пали у транс од среће. Пред очима су им падали долари попут кише док су замишљали Американце како хрле у њихове ресторане и мале породичне радње. Три године касније Хавана се променила. Као и Венеција, која се трансформише и мимо крузера. Кубанским бисером ничу амерички хотели чије цене достижу њујоршке, а у млетачкој престоници је у једној од најлепших ренесансних здања отворен дјути-фри шоп. „Њујорк тајмс” је известио да у радњи налик на оне на аеродромима, која гледа на Цркву Светог Марка, има свега – од кинеских произвођача до „Фендија”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
