Turisti, idite kući, migranti – dobro došli

Iako turizam čini oko 12 odsto BDP-a (prošle godine je gradu doneo 30 milijardi evra) i nema sumnje da mnogi lokalni poslovi žive od toga, meštani kažu da treba da postoje granice.

Upravo je u meri poenta priče. Naime, grad velikih umetnika lani je videlo 32 miliona ljudi (20 puta više nego što ima stanovnika). Rapidan rast onih koji hodaju njegovim ulicama, pogotovu najprometnijom La Ramblom (o kojoj je Lorka rekao da je jedina ulica na svetu za koju bi voleo da nema kraja), ilustruje podatak iznet u „Gardijanu” po kojem je pre 25 godina Barselona beležila oko 1,7 miliona poseta. Istina, „Nju stejtsmen” je pisao i da grad na obalama Mediterana ne zaobilaze ni pojačane imigracije, koje su se pre petnaestak godina kretale oko dva odsto, a danas stranci po zvaničnim gradskim podacima čine 18 odsto stanovništva (iako kažu da je stvarni procenat blizu 30). Ovaj priliv promenio je gradsko lice, ali Barselona nije videla proteste protiv migranata, niti se ovo pitanje poteže na lokalnim izborima, čak ni nakon što je, projurivši upravo pomenutom La Ramblom, terorista prošlog avgusta kombijem usmrtio 13 i povredio bar 100 ljudi.

Barselona imigracije smatra pozitivnom pojavom jer su došljaci dobro integrisani. Turisti, pak, utiču na povećanje zakupnina koje plaćaju sitni preduzetnici, teraju stanovništvo da se seli dalje od centra i čini im život skupljim. Masovni turizam guši gradski identitet, tamošnje luke, tradiciju i pojačava sve osetniju napetost. Recimo, ljudi koji stanuju u blizini parka Guelj ne mogu da uhvate autobuse jer su puni turista.

Oni nisu usamljeni u otporu prema masovnom turizmu. Nakon što su ga decenijama gradske vlasti bacale u zagrljaj posetiocima iz inostranstva (naravno zbog zarade), od pojave zvane turizmofobija oboleo je Rim. Potom Venecija, Amsterdam, Berlin, Lisabon, Firenca, Palma de Majorka.

Rimljani su „Politici” objasnili da se osećaju kao da su im turisti preoteli grad.

„Više nemamo osećaj da nam pripadaju ulice. Sprečeni smo da uživamo u lepoti grada jer je postao nepregledan od ljudi koji se kreću u kolonama i fotografišu. Više ne možemo da odemo u park da na miru čitamo. Molimo se za trenutke tišine i šetnju polupraznim trgovima”, kažu za naš list meštani jednog od najposećenijih gradova na svetu.

Reklo bi se da istu emociju imaju građani Barselone kada izađu na trgove kojima su lani demonstrirali tražeći od vlade da primi više izbeglica. Tada se pojavio slogan: „Turisti, idite kući, migranti, dobro došli.”

Ipak, antipatija prema strancima nije dostigla posebne visine, kao što je u Veneciji, koja je čak podizala barijere da bi kontrolisala gužve. Čuven je tamošnji animozitet prema kruzerima. Meštani tvrde da će kraljica Jadrana potonuti mnogo brže nego što se očekuje ako kruzeri nastave da je posećuju. Isti oni blistavo beli poput „Adonije” koja je iz Majamija posle pola veka uplovila u Havanu nakon istorijske posete tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame Kubi. Meštani su gotovo pali u trans od sreće. Pred očima su im padali dolari poput kiše dok su zamišljali Amerikance kako hrle u njihove restorane i male porodične radnje. Tri godine kasnije Havana se promenila. Kao i Venecija, koja se transformiše i mimo kruzera. Kubanskim biserom niču američki hoteli čije cene dostižu njujorške, a u mletačkoj prestonici je u jednoj od najlepših renesansnih zdanja otvoren djuti-fri šop. „Njujork tajms” je izvestio da u radnji nalik na one na aerodromima, koja gleda na Crkvu Svetog Marka, ima svega – od kineskih proizvođača do „Fendija”.