Скраћени, Чупави, Педро и неисцрпна банка

– На кога сте мислили када сте рекли „Скраћени” и „Чупави” – питао је Лазаревић.

– На Небојшу Ђокића – казао је Јоксовић.

– То је Скраћени. А Чупави?

– Да, тако га је Дарко звао.

– На питање колеге рекли сте да никад нисте чули за надимак Скраћени. Сад сте се сетили?

– Дарко га је тако звао.

– А ко је Чупави – упитао је адвокат.

– Милан Миловац.

Када му је предочен следећи телефонски разговор, у којем је извесног Владу Масалушића поменуо као особу с дужом косом, Јоксовић је рекао да се исправља и да Чупави није Миловац, већ да је то Масалушић с којим је зидао зграду у Улици Војислава Илића у Београду, па је с њим правио финансијски извештај који им је тражио Шарић.

На питање адвоката Дејана Лазаревића зашто би Дарко Шарић тражио извештај ако није дао новац, сведок сарадник је одговорио да је логично да се неко интересује ако је у тај посао нешто уложио. Тиме је признао да је Шарић улагао новац у изградњу станова у Улици војводе Степе.

Лазаревић је затим поменуо и друге Јоксовићеве захтеве да му Шарић да новац, поред осталих и 12.000 евра да плати порез на кућу, као и да је једном приликом поменуо кредит од „неисцрпне банке”. Та „неисцрпна банка”, нагласио је Лазаревић, заправо је био Дарко Шарић.

Јоксовић је објашњавао да он ништа од оног што се чуло у разговорима не оспорава, али да је ипак прошло десет година, па се не сећа свега баш најбоље. Адвокати су му указивали на садржај разговора између Јестровића и Шарића, у којем Шарић тражи да се уносе све ставке у вези с новцем који је Јоксовић добио од њега и да се у извештају напише колико је новца потрошио. На крају је Јоксовић повукао тврдњу да је његова фирма пословала добро, рекавши чак за себе у једном тренутку да је „пропали привредник”.

У дијалогу Шарића и Јоксовића било је и тешких речи, па је судија Синиша Петровић морао обојицу да упозорава да судница није место за емоције.

– Закуни се сад да ти нисам дао паре. Ево реци: „Ниси ми дао, све су моје паре, сина ми мог, ниси ми дао” – казао је Шарић.

– Не помињи ми сина, нисам ни ја твог – одговорио је сведок сарадник.

– Не важе овде никакве заклетве, сем судске – рекао је судија.

– Знам да не важе, али кад је човек у праву он би се заклео овде – казао је Шарић.

У судници су затим емитовани разговори које је предложило Специјално тужилаштво, па се показало да ни Шарића памћење не служи баш најбоље. Тужилац Саша Иванић питао га је ко му је био саговорник у једном од разговора и испоставило се да је то био оптужени Бобан Стојиљковић.

– Али ви сте у одбрани изричито тврдили да не познајете Стојиљковића и да никад с њим нисте имали контакт?

– Па ето, имао сам та два разговора пре 10 година, хтео сам да чујемо зашто смо окривљени. Да сам знао да је овакав борац, раније бих се упознао с њим – одговорио је Шарић.

Тужилац је постављао питања о надимцима из разговора – Шљивка, Дивљи, Долар, Педро, а Шарић је казао да је то шала.

– У ком смислу шала?

– Па како да вам објасним, то је шала као кад кажете ћелави или кудрави.

Тужилац га је затим питао о некаквој капари, па се Шарић изјаснио:

– Тужиоче, ја сам капаре давао свуда и улагао на све стране. Ви моје легалне послове хоћете да претворите у дрогу.

Казао је да је с многим људима који се помињу у разговорима радио легалне послове на изградњи кућа у Црној Гори.

– Ви сте у току овог периода користили најмање 50 телефонских бројева, је л’ тако?

– Па нисам баш толико. Је л’ забрањено мењати бројеве, оволике паре се врте, наравно да мењам бројеве.

– Ко је Педро? У једном разговору с Вујановићем кажете да од Педра нема ништа ове године.

– Ја имам једног друга Холанђанина, али нема никакве везе с овим да бих сад рекао име и презиме. Холанђанин човек. То је легалан посао око казина у Холандији.

– Али неколико минута пре тога он прича и са сведоком сарадником Вуком Драшковићем... овај, Драшком Вуковићем и опет се помиње Педро – питао је тужилац, направивши лапсус.

– Да ли Педро има везе с набавком кокаина у Аргентини?

– Овај мој Педро нема, а не знам за тог другог.

– Има ли овај Педро неке везе с Милутином – питао је тужилац, подсећајући да је Шарић раније у својој одбрани помињао извесног политичара из Црне Горе по имену Милутин.

– У неким легалним пословима, има додира, да.

– Хоћете ли рећи судском већу на крају ко је Милутин?

– Нема потребе, јер нема везе с кривичним делом. Ако има, ви кажите, ја да одговорим.

Сутра: Нагодбе, предаје, политичари и бизнисмени