Споменик белом барону

Сремски Карловци - За готово пет милиона Руса избеглих из Русије после Октобарске револуције и њихових потомака, који већ скоро девет деценија живе у дијаспори, Сремски Карловци ће у петак, 14. септембра, у подне, бити значајна дестинација. Тог дана, у градићу који вековима носи епитет средишта српске духовности и културе, биће откривен први споменик руској емиграцији у свету, посвећен барону Петру Николајевичу Врангелу (1878-1928), једној од најважнијих личности избеглих белих Руса. Споменик је урадио руски вајар Василиј Аземша, а биће постављен испред старе Градске болнице - Шпитаља, где су у почетку бивали смештени избегли Руси, близу чесме светог Андреја Првозваног.

Одбору за подизање споменика Врангелу председавао је директор Архива Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима Жарко Димић, пројекат је благословио патријарх руски Алексеј у чије име на свечаност откривање споменика долази владика Климент, митрополит калушки и боровски и управник Московске патријаршије, а пројекат су помогли пословни људи Виктор Лебедев и Драган Аврамов.

Споменик ће открити директор Управе за заштиту културних добара Русије Виктор Петраков, а најављен је долазак више културних посленика, неколико писаца, биће ту и редитељ Марија Астројева, аутор документарно-играног филма о руској емиграцији у Карловцима "Изгубљени рај", који ће премијерно бити приказан у оквиру свечаног програма...

- Руска емиграција је још после Другог светског рата желела да подигне тај споменик, али у Београду, поред Руске православне цркве Свете Тројице у Ташмајданском парку, где је генерал Врангел и сахрањен по сопственој жељи. Од пре неколико година ова жеља је још интензивније испољена, али споменик ни тада није било могуће реализовати у Београду, због проблема око власништва над земљом и због тога што су Руска православна црква и Руска загранична црква биле раздвојене све до 17. маја ове године када су се измириле. Тако је, готово судбински, баш као и Врангела пре скоро девет деценија, пут довео Виктора Лебедева и Драгана Аврамова у Карловце, а онда смо се и ми потрудили да се постављање споменика што брже организује - каже Жарко Димић.

После краћег задржавања у Београду, средином марта 1922, генерал Врангел је стигао у Карловце. Из Дрездена стижу његови родитељи, а из Париза супруга са троје деце и дадиљом.

Петар Николајевич Врангел је изданак прибалтичке породице барона, витеза тевтонског монашког реда, који се у писаним изворима помињу још 1277. године. Завршио је две високе школе у Петрограду - Рударски институт (1901) и Војну академију (1910), био учесник Руско-јапанског и Првог светског рата. Први је у том рату одликован Орденом светог Ђорђа четвртог реда, када је као одважни капетан Гардијског коњичког пука 6. августа 1914. године организовао муњевити јуриш на противничку батерију.

У пролеће 1919, већ у чину генерала, командовао је Кавкаском добровољачком армијом, а пред крај грађанског рата, априла 1920, заменио је генерала Дењикина на челу Оружаних снага југа Русије. После пораза Руске армије генерал Врангел је енергичним дипломатским акцијама и добро спроведеном евакуацијом спасао од "црвеног терора" око 150.000 људи који су се у новембру 1920. укрцали на 150 бродова у лукама Крима. Били су то војници, рањеници, инвалиди, цивилна лица, углавном интелигенција, удовице, сирочад... Од 1919. до 1925. године у нашу земљу је стигло око педесет хиљада избеглица из бивше руске империје.

У Сремским Карловцима су руски официри и мањи козачки одред Гарде били смештени у згради старе Градске болнице, у Свечаној сали Магистрата, у "Благодејанију" и по приватним кућама. Врангел је неко време становао у Градској болници, испред које ће сада бити откривен његов споменик.

Барон Врангел је у Карловцима у децембру 1923. завршио писање мемоара о грађанском рату, који су касније штампани у четири издања.

У септембру 1924. основао је полуилегални Руски општевојни савез, са филијалама у многим земљама света, а последњих дана октобра 1926. дефинитивно је напустио Карловце. Настанио се у Бриселу где је 25. априла 1928. године изненада умро. По његовој жељи тело му је пренето у Београд и у октобру 1929. године је сахрањен уз војне почасти у руском храму Свете Тројице на Ташмајдану.

Врангелов отац, барон Николај Јегорович Врангел, сахрањен је на карловачком гробљу Черат, на који ће у петак бити положени венци.