Српски „град филма”

Под називом „Cinema City”, а према концепту цео град – велики биоскоп, у Новом Саду од 14. до 21. јуна биће одржан интернационални фестивал филма и нових медија. Четрнаест програмских целина, више од 100 филмова из целог света „окупираће” чак двадесет фестивалских локација, четири отворена и три затворена биоскопа, те ће се средином јуна Нови Сад претворити у прави српски град филма.

Чланови Удружења Exit, који су после вишегодишњег искуства организовања истоименог музичког фестивала сада на себе преузели и организацију ове велике филмске феште, тврде да ће бити добри домаћини гостима из света и региона – редитељима, глумцима, продуцентима и дистрибутерима и читавој војсци студената филма, којима се током новосадских фестивалских дана, уз учешће у панел-дискусијама, мастер-класама, семинарима и филмским радионицама, нуди и могућност такмичења у програму, популарно названом „До 10 сома”. Овај програм ће окупити филмове који буду прошли још увек актуелан (и на сајту фестивала објављен) конкурс који и није претерано услован. Битно је да су пријављени филмови снимљени буџетом мањим од 10.000 долара и да скрећу на себе пажњу својим ауторским и уметничким доприносима. Није важно ког су жанра.

Креативне комуникације

Број програмских целина и филмских селекција нарастао је сразмерно главном циљу фестивала – промовисању културе филма, његове конзумације као нужног културолошког процеса савременог човека, схватања филма као неотуђивог деривата уметности и као једног од кључних посредника у остваривању квалитетних интернационалних веза и креативних комуникација. Услед прокламовања наведених идеја, организатори су се одлучили да, осим међународног такмичарског програма „Exit-Point” и такмичарског програма домаћих филмова „Национална класа” (најбољем филму припашће награда „Златни Ибис” и 15.000 долара), пажњу посвете и програмима: „Савремени трендови: латиноамерички филм“, „Планета рока”, „Омаж светском фестивалу: Санденс“, „Омаж српском филмском аутору – Живојин Павловић“, „Омаж страном аутору – Ли Чанг Донг”, програму ангажованих документарних филмова под називом „Демократија, експорт-импорт“, „Хорор филм”, „Аниматрикс”, „Беби филм”...

Међу 14 музичких филмова који ће премијерно бити приказани у нашој земљи налази се и један од најбољих филмова са овогодишњег Берлинског фестивала, провокативни антиратни филм „CSNY – Deja vu”, који под псеудонимом Бернард Шејки као редитељ потписује легендарни Нил Јанг. Филм, на чијем је сценарију радио (и у филму активно учествује) славни ратни телевизијски извештач Мајк Кер, сниман је током турнеје „Слобода говора 2006” и састоји се од снимака са концерата, анкета гледалаца и интервјуа антиратних активиста међу којима је највећи број управо ратних ветерана.

Антиглобализам као процес

У свим америчким градовима у којима је сниман чини се да публика апсолутно ужива све до тренутка док не почне нова Јангова песма „Хајде да опозовемо председника“ („Let's Impeach the President“) која се, уз пројекцију слике и говора Џорџа Буша на великом екрану у позадини, наставља речима: „због лажи , због погрешног вођења наше земље у рат, због злоупотребе моћи коју смо му дали и бацања нашег новца кроз врата...“ Тада се слика у гледалишту мења: једни кличу од радости, а други бучно подижу средњи прст. Што се Јанга тиче, циљ је постигнут, провокација и узнемирење доведено је до максимума и концерт и сам филм добијају на максималној снази.

Међу фестивалским посластицама свакако су и филмови Ленса Хамера, Маџида Маџидија, Спироса Статулопулоса, Берда Бреинена, који се такмиче за главне фестивалске награде. „Баласт“ америчког сценаристе, редитеља и монтажера Ленса Хамера, победник је овогодишњег Санденс фестивала, а успешну европску премијеру имао је на Берлинском фестивалу. Минималистички арт-филм европског шмека и опоре естетике, у целости ситуиран у руралне делове делте Мисисипија међу црначку сиротињску популацију, са фокусом на три лика и њихове и животне инстинкте. Хамер је за главне глумце изабрао натуршчике, а они су подарили на тренутке чак болну аутентичност.

Публику ће са лакоћом освојити и изврстан „P.V.C.-1“ који као сценариста, редитељ, сниматељ и копродуцент потписује колумбијски редитељ грчког порекла Спирос Статулопулос. Овај филм је већ освојио и награде критике и „Сребрни Александар“ за најбољу режију на Солунском фестивалу. Статулопулосов „P.V.C.-1“ инспирисан је истинитом причом о борби за живот младе Колумбијке која је постала жртва терористичког акта, а редитељ, којем је ово дебитантски дугометражни филм, психолошким ситуацијама снажном чини њену надградњу. Определивши се за документарно-играну структуру филма, аутор у 85 минута, у једном једином кадру и у форми преноса догађаја уживо, нуди гледаоцу позицију напетог сведока ужасне невоље у којој се налази мајка троје деце, којој на породичном имању у једној колумбијској забити група уцењивача око врата везује бомбу а породица у свеопштој паници улаже труд да се доведе спасилац. Напето и неизвесно до самог краја.

У Нови Сад после стиже и један од овогодишњих берлинских лауерата („Сребрни медвед“ за најбољу мушку улогу глумцу Рези Нажију), ирански филм „Песма врабаца“ Маџида Маџидија, најизразитијег следбеника италијанског неореализма међу иранским редитељима. После успеха филма „Деца раја“ (освојио је и номинацију за Оскара) начинио је дужу паузу, али се сада филмом „Песма врабаца“ вратио на велика филмска врата. Кроз причу о пожртвованом оцу који одлази у град и ради као мото-таксиста да би скупио новац за слушни апарат своје ћерке, Маџиди сада нуди сучељавање хармоничног села са неуротичним и немилосрдним зверињаком града, подижући постепено емоције и филма и гледалаца на завидан ниво.

Међу филмовима који гледаоце не остављају равнодушним свакако је и норвешки филм „Уметност негативног размишљања” Берда Бреинена, који је на фестивалу у Карловим Варима глатко освојио награду за најбољу режију. Ова црнохуморна комедија о људима са посебним потребама пуна је изненадних обрта, ироније и сарказма, али и топлине с којом је третирана иначе веома осетљива тема...