Ничу тунели и вијадукт

„Шума која се ту налазила раскрчена је, терен је очишћен и ископано је више хиљада тона земље, а код улаза и излаза из тунела урађена је заштита од клизишта”, прича нам директорка пројекта Снежана Симеуновић из ЈП „Инфраструктура Железнице Србије”. Таман посла, одсечна је и одмахује руком на питање да ли је могуће да се овде деси нешто као на изградњи Коридора 10 код Грделице, где се недавно поново обрушио део потпорног зида.

Радови код Чортановаца почели су у августу прошле године, а априла ове кренуло је бушење тунела, које ће имати више фаза.

„Постоје две тунелске цеви, у свакој по један колосек. Реч је о прузи за брзине од 200 километара на сат, електрифицираној. Тунел није у потпуности прав”, описује Симеуновићева и наглашава да се радови изводе по плану, а да су неки чак и испред планиране динамике.

Средства су обезбеђена из такозваног руског кредита, а извођач је руско предузеће „РЖД интернешенел”, па је градилиште јуче обишао и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин, заједно са српском вицепремијерком и министарком надлежном за инфраструктуру Зораном Михајловић, председником покрајинске владе Игором Мировићем и генералним директорима железничких предузећа Мирољубом Јефтићем (ИЖС) и Сергејем Павловим (РЖД).

Јефтић је навео да је ово тренутно највеће железничко градилиште у Европи и да је вредност радова на тунелу и вијадукту 337 милиона долара. Рок за завршетак свих радова, према његовим речима, јесте новембар 2021. године.

Министарка Михајловић нагласила је да је развој железнице и улагање у њу синоним за модерну Србију.

„Кад год се улагало у железницу у претходних стотину година, у оним периодима када се улагало, Србија се развијала”, поручила је она.

Србија памти, како је навела, те године развоја, почев од прве железничке пруге 1884, затим изградњу пруге Београд–Бар... Али памти и стагнирање, а то је, додаје, било у претходних 20–30 година.

„Оно што смо затекли 2013. и 2014. године биле су пруге којима се иде 10, 30 или 40 километара на сат, што је последица деценија неулагања”, рекла је министарка.

Војводина је поносна, нагласио је Мировић, што се у Срему на обали Дунава налази ово фасцинантно градилиште. Већ поменуто скраћено путовање од Новог Сада до Београда биће, према његовим речима, „огромна ствар” и „незабележена у сновима пре 10, 15, 30 година”.

„То је оно што ће у транспорту робе, путовању људи, развоју туризма, значити много за развој, посебно за овај крај, за Војводину, Срем и општине на траси пруге”, навео је Мировић и захвалио свима који учествују у изградњи.

Амбасадор Чепурин казао је да је ова изградња знак жеље српске власти за напретком, а с друге стране знак руско-српске сарадње која је, према његовом мишљењу, добра, али непотпуно искоришћена.

„Имамо добре политичке односе. Очекујемо овде у Србији председника Путина у октобру и новембру, имамо међувладин комитет, тако да више времена и значаја треба да дамо нашој билатералној економској сарадњи”, изјавио је амбасадор.

Напоменувши да је градилиште код Чортановаца огромно и за њихову компанију и за партнере у пројекту – српске железнице, генерални директор РЖД-а Сергеј Павлов захвалио је на сарадњи, подршци и разумевању проблема који, према његовим речима, увек постоје на овако великим градилиштима.

Званичници су касније посетили Основну школу „23. октобар” у Сремским Карловцима, у којој је РЖД обновио учионицу за руски језик и обезбедио намештај и другу опрему. Антрфиле 1

Да се не наљуте Шумадинци или Војвођани

Министарка Михајловић и председник војвођанске владе Мировић не могу сасвим да се сложе где се највише улаже у инфраструктуру.

„Да се не наљуте Шумадинци, али некако се највише улаже на територији Војводине. Наравно, и најважнији коридори пролазе туда”, казала је министарка.

„Тешко је баш сад оценити да ли се највише ради у Војводини, али се тамо пуно ради, зато што и моји и сарадници госпође Михајловић инсистирају и реализују припрему пројектне документације, решавање имовинских односа, припрему урбанистичких планова...”, навео је Мировић.