Пут „Амазона” од гараже до клуба „билион долара”
Оштри твитови Доналда Трампа рушили су с времена на време вредност акција компаније „Амазон”, али то је био само привремени пад. Вртоглави раст се наставио и некада мала фирма за продају књига, основана у гаражи у Сијетлу пре 24 године, ушла је у ексклузивни клуб компанија које вреде више од билион (или хиљаду милијарди) долара. У њему је само још „Епл”, који је ту некад незамисливу границу прешао у августу. И један и други сада вреде више него што је укупан бруто друштвени производ Турске или Швајцарске.
Богатство оснивача и директор Џефа Бејзоса увећало се на 167 милијарди долара, скоро колико заједно имају Бил Гејтс и Ворен Бафет, до прошле године неприкосновени двојац на глобалним листама најбогатијих људи на планети.
Када је „Амазон” 1997. изашао на берзу, једна акција вредела је 18 долара, да би овог уторка достигла вредност од 2.050 долара. Од онлајн књижаре, „Амазон” је израстао у џина електронске трговине преко којег се данас обави 49 одсто свих интернет куповина у САД. Производи „киндл” читач и постаје конкуренција „Нетфликсу”, улазећи у продукцију филмова и серија. Поврх свега, највреднији део бизниса је продаја технолошких услуга у клауду. У његовом дигиталном облаку смештени су сајтови „Нетфликса”, „Унилевера” и других великих фирми, док само уговор са Пентагоном вреди 10 милијарди долара.
Пошто је многе малопродајне ланце приморао да ставе катанац, сада и директно улази на њихов терен отварајући „обичне” продавнице, где купци могу да тестирају техничке производе попут „киндла” или подигну робу не чекајући поштара.
Док су акције расле, приближавајући вредност „Амазона” магичном броју од 13 цифара, компанија је морала да се брани од оптужби које овог пута нису долазиле са уобичајене адресе у Белој кући, већ од либералне иконе Бернија Сандерса. Сенатор из Вермонта, бивши председнички кандидат, рекао је за Бејзоса да је симбол „неједнакости и похлепе”, а прошле седмице на свом фејсбук профилу позвао је бивше и садашње раднике да напишу коју помоћ државе користе да би саставили крај с крајем (бонове за храну, социјалне станове итд.).
Компанија је на блогу одговорила да Сандерс „обмањујућим оптужбама скупља политичке поене” и навела да су само у прошлој години отворили 130.000 радних места. Сенатор је најавио да ће поднети предлог закона да се послодавци попут „Волмарта” и „Амазона” натерају да исплаћују „плате од којих може да се живи” или ће се суочити с порезом да би се држави надокнадила социјална давања. На тврдње „Амазона” да стално запослене плаћа више од 15 долара на сат, без прековременог рада, Сандерс је поделио анонимна сведочења радника о потресним условима у пакирницама широм Америке.
Пре неколико година џин из Сијетла доспео је на лош глас када се открило да су радници у једном складишту на 40 степени паковали робу, док су испред чекала амбулантна возила за случај да неком позли.
„Њујорк тајмс” га је касније оцрнио у великој истраживачкој причи откривши на основу анонимних сведочења да радна атмосфера личи на филмски серијал „Игре глади”. Запослени се наводно охрабрују да пријаве колеге који забушавају, очекује се да усред ноћи одговоре на имејл, док савремена опрема прати колико је кутија свако запаковао за сат.
Одговор Сандерсу изненадио је многе, јер на Трампове твитове нису реаговали ни Бејзос ни компанија. Преседник је оптуживао „Амазон” да трошкове доставе премало плаћа пошти, која због тога пропада док се компанија богати. Замерио им је да доприносе пропасти малих радњи и да не плаћају довољно пореза. Паралелно је нападао и Бејзоса и његов лист „Вашингтон пост” (повремено критичан према Трампу) да је „фабрика лажних вести” и „главни лобиста ’Амазона’”.
Из „Амазона” нису јавно реаговали, али Блумберг открива да су за последњих пет година пет пута повећали трошкове лобирања, јер од одлука законодаваца и владиних агенција зависиће остварење многих будућих планова.
Овог лета одобрен им је патент за летеће складиште на висини од 13.000 метара из којег би полетали дронови с нарученом робом.
Делује футуристички, исто као када је Бејзос 2013. причао да ће дронови за највише пет година достављати робу на кућну адресу. Три године касније, пред Божић, прва „Амазонова” беспилотна летелица слетела је на адресу у Енглеској.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
