Криза у тањиру

СУМОРНА ЕКОНОМСКА СВАКОДНЕВИЦА озбиљно прети да се пресели и у тањир. Планети већ навиклој на шокантне вести о драматичном поскупљењу нафте, паду долара и потресима на светским берзама озбиљно прети нова криза – несташица хране.

Глад која је доскора царевала само у најсиромашнијим крајевима Африке некако тихо и неприметно искочила је у први план и у другим деловима света. Поред Црног континента на удару ове авети нашли су Азија и Латинска Америка а проблем, како упозоравају стручњаци и медији, прети да по убрзаном сценарију добије глобалне размере.

Колико је криза озбиљна потврђује и најновији потез америчког председника Џорџа Буша који је упутио захтев Конгресу да одобри додатних 770 милиона долара како би се ублажиле последице несташице хране.

„Затражених 770 милиона долара биће додатна помоћ, на већ недавно одобрених 200 милиона долара, тако да ће постојећи програм САД у 2008. и 2009. години издвојити пет милијарди долара за глобалну борбу против глади”, нагласио је амерички председник.

Несташица хране најуочљивија је на примеру пиринча. Статистички посматрано пиринач је главна храна за више од половине светског становништва. У појединим азијским државама пиринач учествује са чак 80 процената у целокупној исхрани.

У последњих годину дана цена пиринча је у сталном успону. У поређењу с јуном прошле године априлска цена пиринча готово је удвостручена. Преведено на речник новца тона пиринча је поскупела са 512 долара (у јануару) на 998 долара.

Забележени су и прве драматичне последице овог раста цене. На Хаитију су, почетком априла, избили тешки немири због поскупљења хране.

Један од највећих светских произвођача пиринча, Тајланд, лансирао је занимљиву идеју о сређивању стања на тржишту. Влада у Бангкоку предлаже стварање, по угледу на ОПЕК, светског пиринчаног картела који би покушао да регулише цену овог прехрамбеног производа.

„Иако смо у центру светске производње имали смо веома мали утицај на формирање цене”, изјавио је представник за штампу владе у Бангкоку. „Тренутно Тајланд увози скупу нафту а извози јевтин пиринач што није фер однос и драматично квари наш трговински биланс”.

Прве разговоре Тајланд је обавио с најближим суседима: Лаосом, Камбоџом, Бурмом и Вијетнамом који су исказали спремност да се прикључе реализацији ове идеје.

ДА ЛИ СУ САД ПОЧЕЛЕ ДА ПРАЗНЕ ЛОГОР ГВАНТАНАМО? Према саопштењу америчког министарства одбране из логора је пуштено девет затвореника који су одмах протерани у земље чији су држављани. Петоро је завршило у Авганистану, троје у Судану а један у Мароку. Међу њима је и Суданац Сами ал – Хаџ, камерман телевизијске станице Ал-Џазира, који је држан у Гвантанаму од јуна 2002. године.

Американци су, као што је познато, на почетку рата против тероризма, направили логор у својој војној бази на Куби где су годинама, углавном без суђења, држали у заточеништву стотине затвореника. Постојање овог америчког логора дуго је држано у тајности а када је истина избила на видело на САД се сручила лавина критика због монструозног понашања Американаца према затвореницима. Мучење и малтретирање ухапшених, гажење основних људских прва и кршење свих међународних конвенција били су повод да се САД нађу на својеврсном стубу срама.

Вашингтон није, међутим, попуштао чак ни када је обелодањено постојање књиге (238 страна) са практичним саветима за мучење гвантанамоваца. Званично америчко оправдање било је да су у Гвантанаму заточени „непријатељски борци” а не „ратни заробљеници” који немају никаква права.

Према незваничним проценама од 11. јануара 2002. године у Гвантанаму је било заточено око 800 сумњиваца. Тренутно је у овом логору, према наводима Пентагона, око 270 затвореника из двадесетак држава.

БРИТАНСКИ ЛАБУРИСТИ ДОЖИВЕЛИ СУ ФИЈАСКО на локалним изборима одржаним на Међународни празник рада. Ударац за странку премијера Гордона Брауна био је шокантан. Лабуристи су доживели најтежи пораз у последњих 40 година.

Браун и његова партија не само да су поражени у дуелу са традиционалним политичким противницима – конзервативцима – већ су пали на треће место међу политичким странкама. Од њих је бољи резултат забележила и Либерално-демократска партија.

Аналитичари политичког живота на Острву указују на сличност овог изборног дебакла лабуриста са 1995. годином када је на локалним изборима доживео неуспех тадашњи британски премијер Џон Мејџор. Две године касније овај конзервативни политичар морао је да напусти премијерску фотељу.

Пред Гордоном Брауном сада је тежак задатак да увери бираче како се исплати гласати на парламентарним изборима за лабуристе. Уколико то не успе прети му Мејџорова судбина.