Србија крајем септембра у ЦЕРН-у

Очекује се да крајем овог месеца Савет, највиши управни орган ЦЕРН-а, усвоји извештај своје експертске групе која је посетила Србију у марту ове године, док би коначну резолуцију о пријему Србије за 23. државу чланицу тај исти савет донео у децембру ове године. Према правилима ЦЕРН-а, формално чланство Србије би требало да се рачуна од тренутка кад Унеско донесе позитивну одлуку на једној од својих седница у Паризу.

Домаћини, највиши представници ЦЕРН-а, спремили су врло богат програм посете, у којој ће чланови српске делегације имати прилике да посете два највећа и најсложенија експеримента у свету – научници их препознају по скраћеницама ATLAS и CMS. У овим експериментима учествује више од 180 институција из 40 држава света, а у истраживања је укључен највећи број истраживача, студената, инжењера и специјалиста из Србије.

Мало подсећање на то шта је Европска организација за нуклеарна истраживања није наодмет. Реч је о великом научном царству које има 2.500 стално запослених научника, инжењера и административног особља, с још 12.000 сарадника широм света који често бораве у ЦЕРН-у. Најбројнији у тој армији су инжењери, претежно програмери, а области у којима се највише примењују истраживања из ЦЕРН-а су компјутерске науке (у њима предњаче чување и проучавање података и медицина, наравно због проналажења лекова за рак, између осталог).

Уз оволику армију људи, велике задатке који су им поверени, уклапа се и чињеница да је ЦЕРН највећа лабораторија за физику елементарних честица на свету. Од неколико акцелератора честица највећи је онај кружни ЛХЦ (Large Hardon Collider Original), чија је дужина 27 километара и простире се испод француско-швајцарске границе у Женеви.

Искусни научник, физичар професор Аџић подсећа да је ова организација важна и за остале области физике и друге науке. Основана је 1954. у Женеви и међу потписницама 12 европских држава оснивача била је и бивша ФНРЈ. Пролазиле су деценије, мењао се свет и тренутно у састав ЦЕРН-а улазе 22 сталне државе чланице, све из Европе, а Израел и Румунија су последње две примљене државе. Сем Србије, на стално чланство у њему претендују однедавно Кипар. Турска и Пакистан имају придружен статус, а захтев за чланство поднели су САД, Руска Федерација, Азербејџан, Бразил, Хрватска, Индија, Литванија, Словенија и Украјина.

Од нашег саговорника сазнајемо да је ЦЕРН и до сада имао одшкринута врата за наше научнике, без обзира на статус који је Србија имала у њему. Јер 1961. тадашња Југославија је изашла из чланства и постала посматрач, после 2001. потписан је уговор о техничкој сарадњи са Србијом, а пре шест година примљени смо у придужено чланство... Тренутно је у ЦЕРН-у регистровано 85 истраживача из Србије, од чега је одређен број студената докторских и мастер студија с факултета у Србији. Такође је важна сарадња Србије и ЦЕРН-а на образовању наставника из Србије.

– Важан део активности ЦЕРН-а представљају програми образовања и тренинга ђака студената, докторанада, постдокторанада, истраживача-сениора, као и специјалиста различитих профила. У последњих 15 година, Србија је користила ове бенефиције. У истом периоду остварено је неколико успешних посета ђака и студената ЦЕРН-у, а обављено је такође и неколико образовних програма наставника физике – објашњава проф. др Петар Аџић.

Предухитрили смо комшије

Поред многобројних бенефиција за стицање знања и искуства у науци, не само у физици и инжењерству, ЦЕРН својим чланицама омогућава привредни и економски напредак. На пример, посредством својих компанија и слањем својих сарадника у ЦЕРН на рад и едукацију, очекује се да држава чланица, уз помоћ ЦЕРН-а, пренесе одређен део развијених технологија у своју средину, а у којој мери ће то бити заступљено зависи доста од организације и посвећености државе чланице.

– Посебно бих истакао један детаљ да ће Србија бити прва од бивших република некадашње заједничке државе која постаје пуноправни члан ЦЕРН-а. За четири године вероватно ће се придружити Словенија, док се Хрватска управо ове године припрема за чланство. Србија ће бити једна од ретких чланица ЦЕРН-а која није истовремено и члан ЕУ, а једина ако се изузму Швајцарска, Норвешка и Израел. Иначе буџет ЦЕРН-а доминантно обезбеђују државе ЕУ, а некада је то било чак и 85 одсто – напомиње наш саговорник.