Srbija krajem septembra u CERN-u

Očekuje se da krajem ovog meseca Savet, najviši upravni organ CERN-a, usvoji izveštaj svoje ekspertske grupe koja je posetila Srbiju u martu ove godine, dok bi konačnu rezoluciju o prijemu Srbije za 23. državu članicu taj isti savet doneo u decembru ove godine. Prema pravilima CERN-a, formalno članstvo Srbije bi trebalo da se računa od trenutka kad Unesko donese pozitivnu odluku na jednoj od svojih sednica u Parizu.

Domaćini, najviši predstavnici CERN-a, spremili su vrlo bogat program posete, u kojoj će članovi srpske delegacije imati prilike da posete dva najveća i najsloženija eksperimenta u svetu – naučnici ih prepoznaju po skraćenicama ATLAS i CMS. U ovim eksperimentima učestvuje više od 180 institucija iz 40 država sveta, a u istraživanja je uključen najveći broj istraživača, studenata, inženjera i specijalista iz Srbije.

Malo podsećanje na to šta je Evropska organizacija za nuklearna istraživanja nije naodmet. Reč je o velikom naučnom carstvu koje ima 2.500 stalno zaposlenih naučnika, inženjera i administrativnog osoblja, s još 12.000 saradnika širom sveta koji često borave u CERN-u. Najbrojniji u toj armiji su inženjeri, pretežno programeri, a oblasti u kojima se najviše primenjuju istraživanja iz CERN-a su kompjuterske nauke (u njima prednjače čuvanje i proučavanje podataka i medicina, naravno zbog pronalaženja lekova za rak, između ostalog).

Uz ovoliku armiju ljudi, velike zadatke koji su im povereni, uklapa se i činjenica da je CERN najveća laboratorija za fiziku elementarnih čestica na svetu. Od nekoliko akceleratora čestica najveći je onaj kružni LHC (Large Hardon Collider Original), čija je dužina 27 kilometara i prostire se ispod francusko-švajcarske granice u Ženevi.

Iskusni naučnik, fizičar profesor Adžić podseća da je ova organizacija važna i za ostale oblasti fizike i druge nauke. Osnovana je 1954. u Ženevi i među potpisnicama 12 evropskih država osnivača bila je i bivša FNRJ. Prolazile su decenije, menjao se svet i trenutno u sastav CERN-a ulaze 22 stalne države članice, sve iz Evrope, a Izrael i Rumunija su poslednje dve primljene države. Sem Srbije, na stalno članstvo u njemu pretenduju odnedavno Kipar. Turska i Pakistan imaju pridružen status, a zahtev za članstvo podneli su SAD, Ruska Federacija, Azerbejdžan, Brazil, Hrvatska, Indija, Litvanija, Slovenija i Ukrajina.

Od našeg sagovornika saznajemo da je CERN i do sada imao odškrinuta vrata za naše naučnike, bez obzira na status koji je Srbija imala u njemu. Jer 1961. tadašnja Jugoslavija je izašla iz članstva i postala posmatrač, posle 2001. potpisan je ugovor o tehničkoj saradnji sa Srbijom, a pre šest godina primljeni smo u priduženo članstvo... Trenutno je u CERN-u registrovano 85 istraživača iz Srbije, od čega je određen broj studenata doktorskih i master studija s fakulteta u Srbiji. Takođe je važna saradnja Srbije i CERN-a na obrazovanju nastavnika iz Srbije.

– Važan deo aktivnosti CERN-a predstavljaju programi obrazovanja i treninga đaka studenata, doktoranada, postdoktoranada, istraživača-seniora, kao i specijalista različitih profila. U poslednjih 15 godina, Srbija je koristila ove beneficije. U istom periodu ostvareno je nekoliko uspešnih poseta đaka i studenata CERN-u, a obavljeno je takođe i nekoliko obrazovnih programa nastavnika fizike – objašnjava prof. dr Petar Adžić.

Preduhitrili smo komšije

Pored mnogobrojnih beneficija za sticanje znanja i iskustva u nauci, ne samo u fizici i inženjerstvu, CERN svojim članicama omogućava privredni i ekonomski napredak. Na primer, posredstvom svojih kompanija i slanjem svojih saradnika u CERN na rad i edukaciju, očekuje se da država članica, uz pomoć CERN-a, prenese određen deo razvijenih tehnologija u svoju sredinu, a u kojoj meri će to biti zastupljeno zavisi dosta od organizacije i posvećenosti države članice.

– Posebno bih istakao jedan detalj da će Srbija biti prva od bivših republika nekadašnje zajedničke države koja postaje punopravni član CERN-a. Za četiri godine verovatno će se pridružiti Slovenija, dok se Hrvatska upravo ove godine priprema za članstvo. Srbija će biti jedna od retkih članica CERN-a koja nije istovremeno i član EU, a jedina ako se izuzmu Švajcarska, Norveška i Izrael. Inače budžet CERN-a dominantno obezbeđuju države EU, a nekada je to bilo čak i 85 odsto – napominje naš sagovornik.