Корак Србије ка е-Европи
Приступ брзом интернету, јефтинији роминг, унапређење иновација, јачање сајбербезбедности и дигиталне економије окоснице су Дигиталне агенде за западни Балкан коју је Европска комисија у јуну покренула са шест земаља региона у оквиру шире стратегије за приступање ЕУ. Европска комесарка за дигиталну економију и друштво Марија Габријел данас долази у Београд, где ће с премијерком Аном Брнабић и министрима из Владе разговарати о напретку Србије у испуњавању преузетих обавеза.
У интервјуу који је уочи посете обављен имејлом, бугарска политичарка је истакла да дигитална економија у Србији расте брзо и да се извоз ИТ сектора непрекидно повећава.
– Мислим да Србија има велики потенцијал за дигитализацију и да од ње већ има користи – навела је Габријелова и додала да ће са задовољством допринети успеху другог регионалног дигиталног самита који се идуће године одржава у Београду (први је одржан пролетос у Скопљу).
Смањење трошкова роминга и повећање приступа широкопојасном интернету на западном Балкану били су приоритет бугарског председавања ЕУ? Да ли сте задовољни резултатима?
Још смо на почетку процеса, много посла је пред нама, али драго ми је што је Европска комисија определила 30 милиона евра да у наредних неколико година помогне развој широкопојасног интернета у региону. То је важан први корак у постављању основе за дигитализацију читавог региона. Остварили смо добар напредак кад је реч о ромингу. Лично сам с телекомуникационим оператерима у региону разговарала о томе како можемо да сарађујемо да бисмо смањили трошкове како унутар региона тако и с ЕУ. То је добро за грађане јер им смањује издатке када путују, али мора се вршити таквом динамиком и на начин који неће пореметити домаћа тржишта нити угрозити улагања у мобилне мреже у региону. Неки оператери са којима сам преговарала већ нуде јефтиније пакете, на пример, ВИП у Србији и ОНЕ ВИП у БЈР Македонији. Очекујем да ће тарифе ускоро још падати. Оператерима је потребно стабилно регулаторно окружење у којем имају исте фер услове. То ће довести до већих инвестиција и веће конкуренције, а све то бољих услуга и нижих цена за грађане.
Дигитална агенда за западни Балкан има за циљ да подржи транзицију региона у дигиталну економију, која може да донесе бржи економски раст, више радних места и боље услуге. Шта се до сада предузело?
Циљ моје посете Србији и региону је да видим докле се стигло и у чему могу да помогнем. Обезбедили смо да ЕУ кроз Инвестициони оквир за западни Балкан финансира улагања у широкопојасни интернет. Укључићемо регион у што више активности које су до сада биле резервисане само за чланице ЕУ: у домену развоја дигиталних вештина, е-управе, учења програмирања и слично. Наредни месеци биће кључни за остваривање напретка. Дигитализација ће омогућити много тога – од модернизације јавне управе, преко повећања конкурентности до приближавања западног Балкана ЕУ.
Недостатак дигиталних вештина није само проблем земаља западног Балкана већ и у многим чланицама ЕУ. Шта би помогло да се те способности унапреде?
Акциони план дигиталног образовања, усвојен у јануару 2018. године, наводи низ мера помоћу којих ће ЕУ помоћи образовним системима да се прилагоде текућој дигиталној трансформацији. У децембру 2017. покренут је програм који студентима и младим дипломцима пружа прилику да стекну практичну обуку у дигиталним сферама. Будући да се пилот пројекат финансира из програма Хоризонт 2020, а спроводи кроз Еразмус плус, учешће је отворено и за земље западног Балкана повезане са Х2020. ЕУ „Недеља кодирања” привлачи више од милион учесника у више од 50 земаља у Европи и шире, а има амбасадоре у свим земљама западног Балкана.
У још једном случају „ЕУ против америчких џинова интернета”, посланици Европског парламента су прошле седмице подржали контроверзну Директиву о ауторским правима? Да ли она води цензури и ограничава слободу информисања, како тврде противници?
Директива о ауторским правима није усмерена на америчке џинове интернета. Реч је о дуго чеканој ревизији и прилагођавању наших прописа о заштити ауторских права, који датирају из 2001, што је у дигиталном добу вечност. Тада није било друштвених медија ни видеа на захтев, музеји нису дигитализовали уметност, а наставници нису снимали онлајн часове. Циљ ове реформе је да донесе опипљиву корист за грађане ЕУ, истраживаче, едукаторе, писце, музичаре, медије и установе културног наслеђа и да створи потенцијал за још више креативности и садржаја тако што ће разјаснити правила и прилагодити их дигиталном свету. Истовремено, циљ нам је да заштитимо слободу говора и осигурамо да онлајне платформе – укључујући 7.000 европских – могу да развијају нове и иновативне пословне моделе.
Овде није реч о цензури или ограничењу основних права. Циљ је да се обезбеди да они који стварају садржај имају право да одлуче да ли ће и како тај садржај бити доступан на онлајн платформама и да уживају правичан део прихода који произилазе из коришћења тог садржаја.
Шта то конкретно значи?
Прецизније, члан 13 Нацрта не односи се на кориснике и њихову могућност да поставе садржај, не забрањује мимове нити ограничава слободу говора. Он садржи робусне механизме заштите индивидуалних корисника. Члан 13 је циљана и добро балансирана интервенција и није намера да има било какав негативан утицај на слободу интернета и њених корисника. Реформа ауторских права иде и даље од права издавача, одговорности онлајн платформи и дељење прихода. Она пружа нове могућност у области образовања, науке, културне баштине. Због свега овога поздрављам гласање ЕП. То је снажан и позитиван сигнал и битан корак ка постизању нашег заједничког циља модернизације закона о ауторским правима у Европској унији. Европска комисија је спремна да почне да ради с ЕП и Саветом ЕУ како би директива била усвојена што пре.
Започели сте одлучну борбу да заштите грађане ЕУ од лажних вести. Шта сте предузели?
Да будемо јасни – друштвене мреже и онлајн платформе морају бити одговорни играчи и имају главну одговорност да предузму мере против лажних вести. Конкретно, прошлог новембра сам покренула дискусије како решити проблем дезинформисања на интернету и у априлу смо представили акциони план за развој европског приступа. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер најавио је пре неколико дана у свом говору низ конкретних мера, које обухватају потребу да се осигура већа транспарентност политичких реклама и могућност изрицања санкција за илегално коришћење личних података како би се намерно утицало на исход Европских избора. Чланице ЕУ се подстичу да успоставе националну мрежу надлежних органа за изборну сарадњу и да одреде контактну тачку за учешће у таквој мрежи на европском нивоу. То ће омогућити властима да брзо открију потенцијалне претње, размене информација и обезбеде брз и добро координиран одговор.
Било је и примера злоупотребе података корисника…
Сазнања о „Фејсбуку” и Кембриџ аналитици показала су управо како се лични подаци могу злоупотребити на изборима. То је била благовремена опомена да је потребно више напора да се обезбеде демократски процеси. Према истраживању Евробарометра, 83 одсто испитаника је рекло да лажне вести представљају опасност за демократију, а посебно их забрињавају намерне дезинформације с циљем утицаја на изборе и имиграциону политику.
Приступ који смо изнели укључује саморегулаторни Кодекс понашања за онлајн платформе и рекламну индустрију као суштински корак ка обезбеђивању транспарентне, правичне и поуздане онлајн кампање пред Европске изборе. Очекује се да онлајн платформе и рекламна индустрија до краја септембра постигну сагласност о Кодексу са представницима медија, академије и проверивачима вести и да почну брзо и ефикасно да га примењују. Поред тога, подстичемо развој независне европске мреже проверивача вести. Комисија је такође решена да грађанима Европе пружи нове алате за детекцију и пријављивање лажних вести. Такође напредујемо са иницијативама за унапређење медијске писмености јер, гледано дугорочно, образовани, обучени и оснажени грађани представљају најбољу одбрану од злонамерних покушаја дезинформисања.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
